Filmski poljupci

Od našeg specijalnog izveštača
TALIN – Talinski praznik filmova, 10. festival crnih noći (u ovo doba godine u baltičkom priobalju dnevno svetlo traje svega tri-četiri sata) koji se održava od 23. novembra do 10. decembra, poslednji je takmičarski višeboj u ovoj festivalskoj godini.

Za svoj jubilej festival je ponudio oko 470 filmova iz 65 zemalja Evrope i Azije koji su osim u međunarodnom takmičarskom (20 filmova u trci za nagradu Gran pri i 10.000 evra), raspoređeni još u 10 paralelnih programa, kao i u još pet podfestivala: Animirani san, Studentski festival, Mesečari, Samo film i Baltički događaj (takmičarski program filmova iz Estonije, Latvije i Litvanije).

Na Talinskom festivalu, na koji je "Politikin" izveštač stigao zahvaljujući svesrdnoj pomoći i pozivu gospodina Urmasa Raeta, ministra spoljnih poslova Estonije, održava se i konferencija "Uloga filma u očuvanju kulturnih različitosti u Evropi", kao i višednevni Koprodukcijski baltički market na kojem je predstavljen i projekat "Iz Beograda s ljubavlju" Bojana Vuletića. Posle uspeha na letošnjem Sarajevskom festivalu, na kojem je ovaj projekat nagrađen stipendijom Evropske asocijacije filmskih producenata, talinsko učešće je njegovo drugo međunarodno predstavljanje. I u Talinu ovaj Vuletićev projekat nailazi na simpatije, jer je reč o ljubavnoj komediji sa elementima mjuzikla.

– "Iz Beograda s ljubavlju" je omnibus od pet priča o razvoju jedne ljubavne veze, ispričanih kroz prizmu pet parova. U svakoj priči jedan od ljubavnika je iz Beograda, a drugi iz inostranstva, objašnjava koprodukcijski potencijal budućeg filma njegov producent Miroslav Mogorović koji boravi u Talinu.

– Ono što se potencijalnim partnerima, čini se, najviše sviđa, jeste Vuletićeva ideja da to bude priča o strancima koji dolaze u Beograd da nađu ljubav ili seks, ili ljubav i seks zajedno. Svaka od pet priča naslovljena je po uobičajenim fazama svake ljubavne veze: zaljubljivanje, idila, kriza, preljuba i na kraju venčanje, kaže Mogorović, veoma zadovoljan nastupom na Talinskom koprodukcijskom marketu.

Da koprodukcije nisu strane estonskoj kinematografiji, uverava nas i talinski producent Artur Tarvik (producent dopadljivog estonskog filma "Fade up"), ističući i podršku Filmskog centra Estonije, koji je posle nekoliko godina tranzicionih lutanja, zabluda i nepravilnosti u radu, sada čvrsta, pouzdana i pravična institucija. Pre svega, naravno, korisna estonskim filmskim stvaraocima i podmlatku koji, od ove godine, može da se školuje i u novoosnovanoj talinskoj Filmskoj akademiji (do sticanja nezavisnosti, filmadžije su se najčešće školovale na akademiji u Moskvi).

– Naš filmski centar sada dobro i korisno funkcioniše po veoma preciznim i striktnim pravilima. Svojevremeno smo i mi pravili greške, kao i vi u Srbiji. O sudbini i finansiranju filmova odlučivale su komisije, novac se rasitnjavao i često davao pod pritiscima, a konačni rezultati su bili poražavajući. Tek kada je na inicijativu Asocijacije producenata odlučeno da o filmovima, koji mogu dobiti podršku iz fonda Filmskog centra Estonije, može da odlučuje samo jedan čovek sa mandatom od tri godine (i pravom na još jedan reizbor), sve se promenilo nabolje i sada stvari funkcionišu bez greške, kaže Artur Tarvik.

Od Tarvika smo saznali i da Filmski centar Estonije godišnje raspolaže sa fondom od četiri miliona evra, da u proseku jedan film košta između 800 hiljada i milion evra, da je maksimalna suma za koju producent može da konkuriše 400 hiljada evra i da se ona isplaćuje u fazama tek pošto producent detaljno predoči sve račune. Osim ovog zvaničnog, u Estoniji postoje još dva manja fonda: Kulturkapital fond od 100 hiljada evra i Koprodukcijski fond pri Ministarstvu za kulturu Estonije na kojem jedan film može da dobije maksimalno 50 hiljada evra. U Estoniji ne postoji "srpski izum" takozvanog diskrecionog prava ministara, po kojem je moguće odobravati sredstva za film iz sveukupnog budžeta zemlje, a van odluka Filmskog centra. Estonija ima svega milion i četiri stotine hiljada stanovnika i godišnje proizvede od šest do osam filmova.

-------------------------------------------------------------------------

Muke umetničke direktorke

Iako je jubilarni Talinski festival bogat filmovima i događajima i gostima (ukupno 400 gostiju), iako naizgled ima dovoljno dvorana i publike, umetnička direktorka festivala Tina Lok u razgovoru za "Politiku" izrazila je uznemirenje. Lokova je zabrinuta činjenicom da je budžet od devet miliona estonskih kruna (oko 600 hiljada evra), veoma mali za ovako obiman, ambiciozan i unikatan baltički festival sa važnom kulturnom misijom, pa da je neophodno ubuduće planirati sredstva i za festivalsku multipleks dvoranu dostojnu manifestacija koja je uvršćena među 60 međunarodnih festivala koji imaju podršku FIAF-a. Podršku festivalu dali su hoteli, avio-kompanija, čak i taksi-udruženja, kako bi se gosti u gradu, koji je na Uneskovoj listi kulturnih baština, tokom festivala osećali što prijatnije.