Улични рат у предизборној кампањи

Месец дана пред изборе за Сенат Берлина, немачка престоница постала је поприште уличних провокација, тврде званични органи. Медији листом закључују да је Берлин претворен у полигон за надметање левих и десних ултраша, и то у спретности подметања пожара. У минула четири дана, од уторка до петка, запаљено је 67 путничких аутомобила луксузних марки „мерцедес”, „ауди” и „бе-ем-ве”, подметнуто на десетине пожара у локалним центрима политичких странака и у просторијама њима блиских институција. Мета извесно политички мотивисаних паликућа била су и пребивалишта локалних политичара...

О озбиљности ситуације сведочи реакција канцеларке Ангеле Меркел, која је у јавном наступу показала забринутост, што је, практично, био сигнал надлежнима. Апеловала је, међутим, и на грађане Берлина да допринесу расветљавању мотива и починилаца.

Меркеловој су се придружили савезни и локални политичари и стручњаци за безбедност. Сваки је на свој начин видео ситуацију, дао објашњење узрока, именовао потенцијалне починиоце.

Полиција Берлина упрла је прст у сцену левих ултраша, аутономаша који се сматрају наследницима политичких идеја, и стила, генерације шездесетосмаша. Посланик Зелених у Бундестагу Ханс Кристијан Штреберле, кога многи виде као будућег министра унутрашњих послова, сматра да је реч о „имитаторима Енглеза”.

„Млади људи се поводе за медијском популарношћу њихових вршњака у острвском краљевству”, каже Штреберле.

Државна полиција, Биро за заштиту уставности, и обавештајне службе имају другачију представу о починиоцима. Упиру прст ка екстремној десници. Тврде да је реч о дугорочно планираној офанзиви радикалног крила (дозвољене) странке неонациста НПД. Из тактичких разлога, наводно, неонацисти се не позивају на одговорност.

„Евидентно је да овдашњи политичари размишљају као британски оперативци у шездесетим годинама”, истакнуто је у недељнику „Шпигл”.

На основу мишљења обавештајне службе МИ-6, британска влада је шездесетих година прошлог века препоручила Бону да одобри оснивање, односно легализацију неонацистичке странке, да би се „Хитлерови наследници” лакше држали под контролом. МИ-6 је, потом, директно финансирао оснивање странке.

Немачки коментатори и аналитичари наглашавају да извесно, данас, постоји бојазан у одређеним владиним круговима да би разоткривање починилаца подстакло наставак „одложеног” поступка за укидање неонацистичке странке.

„Сви се боје даље радикализације екстремно десног покрета – уколико би се њихова парламентарна странка повукла у илегалу”, закључио је хамбуршки недељник „Цајт”.

Без обзира на квалитет тактичког наума владајућих кругова, екстремна десница, безмало неометано, спроводи свој план у дело – серијом подметнутих пожара и атентата, која се протеже већ пуних двадесет месеци. Циљ је јасан и декларисан: требало би приморати надлежне да управо у немачкој престоници заведу строге контроле, ограниче грађанске слободе и тако, де факто, признају да својим системом демократске владавине нису кадри да обезбеде сигурност, јавни ред и мир.

Факти иду у прилог реченом: само у току ове године запаљено је више од четири стотине аутомобила у Берлину, подметнути су пожари на више од стотину приватних објеката. До темеља је изгорео омладински дом странке Левице...

Почетком недеље, у популарном берлинском Шилерпарку експлодирала је експлозивна направа и при том тешко повредила једног пролазника. Државна полиција сумња да је бомба, скривена у кеси супермаркета „Алди”, била намењена посетиоцима оближњег бироа за странце... Не би било на одмет подсетити се једне изјаве некадашњег канцелара Вилија Бранта: „Не бојимо се шачице неонациста... Али, зазиремо од поразног ефекта који би њихова пропаганда могла да има на широке масе”.