Премијерно гостовање

Жалимо се, повремено или често, на неузвраћено гостопримство („колико смо их само пута звали на вечеру а они нас никад“),али смо као држава имали разлога и да се запитамо: зашто нам други не дају прилику да им – узвратимо на указаном гостопримству. Није, наравно, све за поређење: одувек, па и сада, ми имамо више разлога да се,у потрази за послом, специјализацијом, морским плажама, шопингом,запутимо у свет него да свет овде потражи оно што му фали и за чим чезне.

Чешће гостујемо него што угошћујемо. Такве су околности.

Из ове неуједначености бих, пригодно, извукао само ексклузиван детаљ: откако је Србија поново почела да делује као самостална држава (5.јуна 2006) у њу није дошао ниједан гост на највишем политичком нивоу из Групе седам индустријских сила. Другим речима: до дана данашњег, није нас посетио ниједан шеф државе или владе из поменутог елитног састава, који чине САД, Немачка, Британија, Француска, Јапан, Италија и Канада.

Пред нама је –прекид те „суше“: за уторак је најављен долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел. Чињеница да она „пробија лед“, јер прва међу лидерима водећих земаља Запада ступа на тле изнова нам осамостаљене домовине, није добила публицитет, иако живимо у временима кад се, свуда па и овде, стално истиче да се нешто догађа „први пут“ –макар од јуче, од прошле недеље или месеца –па се и безначајним „првенцима“ приписује „историјски значај“.

Изостанак указивања на наведени пионирски карактер посете Меркелове могао би да се доживи на разне начине, а помињем само два могућна разлога: 1. да су обе стране толико преокупиране практичним питањима (за сусрет у Београду који се, како је наведено, припрема још од фебруара) да су пренебрегле симболику; 2. да никоме на „прузи Б–Б“ (Берлин–Београд) није ни стало да се говори о премијери ширег значаја.

Први случај је јаснији. Уз прецизирања низа билатералних аранжмана,а досадашњи су Немачку учинили једним од најзначајнијих економских партнера Србије,разговараће се о две стратешке нормализације: на Косову (чије је проглашење независности Немачка признала међу првима) и на путу Србије ка ЕУ (што Немачка подржава). Истовремено деловање на оба поља показује да се ближи тренутак у коме ће се метод „и-и“, заменити са „или-или“…

Други случај је, тренутно, оригиналнији. Изостала је логика да и посетама на највишем нивоу, Запад ода признање земљи која је изразито кренула прозападним курсом. У дипломатским круговима се чује да је до такве апстиненције дошло јер се у Србији још види „врућ кромпир“, који повремено зажаре и „контрадикције“ у овдашњим наступима. Али, може да се наслути и да су лидери из велике седморке били толико презаузети трагањем за ублажавањем националних и интернационалних економских потреса, да нису стигли да крену на „излете“ изван њиховог елитног круга и посвећивања приоритетима међу којима нису „недовршени послови“ у овом региону.

Србија, истини за вољу, није оскудевала у промету западних политичара. Посетили су је сва три врхунска функционера ЕУ (Херман ван Ромпеј, Жозе Мануел Барозо, Кетрин Ештон). Из САД су дошли потпредседник Џозеф Бајден и шефица дипломатије Хилари Клинтон.

Сваки час, такорећи, овде је и неко од специјализованих изасланика атлантских савезника и глобалних институција (као што је ММФ) у којима они воде главну реч. Њихови извештаји су вероватно утицали –оценама да „ствари иду како треба“ или да „ни ви не можете да помогнете“ –да не дође до посета на највишем нивоу.

Сличне рапорте могли су одавде да пошаљу и представници Русије и Турске, али су ипак дошли њихови лидери –из Москве оба шефа, Дмитриј Медведев и Владимир Путин, а из Анкаре премијер Реџеп Тајип Ердоган. Појавиле су се, тим поводом, слутње да се „нови растући“ исток „враћа на Балкан“ и жели „да се угради“ у усмереност региона ка ЕУ. Због инвестиционих подухвата, под таква тумачења се подводи и Кина, из које нам, ипак, није доспео ниједан највиши ранг, као што таквих еминенција није било ни из Индије, Бразила и многих других чланица Групе 20, скупа класичних сила и земаља које се као такве афирмишу или наслућују.

Познаваоци подсећају да гостовања на највишем нивоу махом не доносе, сама по себи, нешто „епохално“. Али, најчешће представљају критеријум за степеновање партнерских поверења и интереса –слично одређивању међународног кредитног рејтинга земаља. Посета Меркелове наговештава тако нешто, шта год из тога произашло. А слутим –нове госте на највишем нивоу, из заједнице чијем нивоу бисмо да се приближимо...