Не користите исту шифру

За коришћење савремене технике, која је постала обавезујућа у 21. веку, сваки човек мора, у сваком тренутку, да зна најмање шест до седам лозинки. Систем од најмање четири па навише карактера – комбинација бројева, слова, речи потребан је да се улогујемо на приватни и пословни мејл; ту су ПИН кодови за најмање две платне картице, потом шифра за коришћење профила на Фејсбуку, све популарнијем Твитеру... Још ако се користи модеран мобилни телефон, неопходно је да знамо шифру за његово откључавање, или за пролаз кроз сигурносне алармне системе све присутније по домовима и у пословним објектима.

Како све то запамтити?!

За разлику од наших родитеља који нису морали да памте ни бројеве личне карте, а бројеви фиксних телефона су садржали максимално шест цифара, чини се да је савремени човек добио ново оптерећење: памћење малог мора комбинација.

Императив незаборава додатно је подвучен упозорењима компјутерских стручњака.

У циљу спречавања хакерисања увек је боље користити што компликованију лозинку. Комбинације малих и великих слова, бројева, речи, читавих реченица...

Што тежа и нелогичнија шифра, то ће бити теже сајбер лоповима. Не саветује се ни да буде записана на старом добром папиру нити да се меморише у телефону, на рачунару.

Према истраживањима произвођача једног од највећих антивирус програма „Касперски”, оваквих упутстава придржава се чак три четвртине Немаца. Они „пасворде” не записују, већ их памте. Друга страна медаље, нажалост, јесте то што сваки трећи од њих барем једном годишње заборави неку шифру.

Шта онда чинити?

Маркус Јакобсон, доктор наука и један од ветерана у истраживању компјутерске безбедности, недавно је за часопис „Њусвик” представио нови модел лозинки „fastwords” (брзе речи).

– Немојте да смишљате дугачке и тешко памтљиве лозинке. Пробајте са једноставним системом, од неколико речи – објашњава Јакобсон, поткрепљујући све примером.

– Ако сте од куће на путу до посла згазили колима жабу, нека шифра гласи „стан жаба посао”.

Ако заборавите једну реч, систем ће понудити другу, од три, па ћете се сетити коначног решења.

Недавно је 36-годишња Б. К., Београђанка, радник у медијима, доживела благи нервни слом када је на послу морала да мења шифру за приступ пословном систему

– Не желим више да мењам шифре! Како све то да памтим, толико ми информација дневно прође кроз мозак. Сада када сам је коначно запамтила, не могу да је заборавим и упамтим нову – била је очајна.

Како каже Небојша Јовановић, психолог и психотерапеут, лозинке се могу посматрати као свежањ кључева.

– Што смо више на Интернету, то је и број лозинки који памтимо већи. Као када носимо кључеве, и што их је више у свежњу, џеп ће нам бити тежи. Ипак, није то толико оптерећење. За оне који су стварност заменили виртуелном може да буде трауматично ако неко провали лозинку и уђе у њихов, на пример, налог на Фејсбуку. Али, шта би било ту што се може украсти – пита се овај стручњак и додаје да просечном човеку који мора да запамти неколико лозинки није велико оптерећење за мозак.

– Рачунари су објекти који омогућавају комфор, да неке ствари урадимо удобно, лагодно. С друге стране, чине нас рањивим када се потпуно ослонимо на њих и нисмо у стању да нешто учинимо без помоћи рачунара. Требало би посматрати ствари тако да ми будемо они који ће дозирати виртуелизацију нашег живота а не она нас – каже Јовановић.

----------------------------------------------

Шифра може да буде и стих песме

1. Не логујте се на комбинације „12345” или „петарпетровиц”, не користите надимке љубимаца „мики”, „цаки”, датуме рођења најближих...

2. Никад не користите једну шифру за више мејлова и других интернет-налога. Ако останете без једног налога, не морате да доводите у опасност остале.

3. Увек су боље и сигурније дуже и компликованије шифре, измишљене комбинације слова, бројева, знакова, које се не могу пронаћи у речницима.

4. Шифра може да буде читав стих песме, омиљени цитат из књиге, локална изрека. Користите стари добри шатровачки...

----------------------------------------------

Памтите метод а не саму шифру

Један од рецепата за сигурнију шифру гласи: осмислите једноставну реченицу: „Ја сам Београђанин”. Узети почетна слова – ЈсБ, потом додати прво, треће и последње слово назива сервиса на који се логујемо, на пример Фејсбук (Фјк). На крају укључити два последња броја из године рођења свог брата (на пример 1980).  Добија се солидна шифра „ЈсБФјКБ80”, која ће важити искључиво за логовање на Фејсбук. Ово је пример када се као метод користи памћење пута на који је креирана а не сама шифра: почетна слова, плус прво, треће и последње слово, плус последња два броја.