Брзе пруге Русије

Од тренутка када је Међународни олимпијски комитет одлучио да Русија буде домаћин зимских Олимпијских игара 2014. године, пробудиле су се руске амбиције да своје потенцијале искористи као домаћин што већег броја међународних такмичења. Зимска Универзијада одржаће се у Казању 2013; у истом граду 2015. биће одржано светско првенство у пливању; Русија ће 2016. бити домаћин светског првенства у хокеју, а две године касније и светског првенства у фудбалу.

Овако згуснут распоред између 2014. и 2018. године, представља прави изазов за државу која је за последњих двадесет година доживела драстичне промене у свим сферама друштва, земљи која се највише и најбрже трансформисала. Овакав распоред говори и о руским амбицијама да постане једна од пет најзначајнијих спортских дестинација, што ће променити не само спортску мапу, већ и геополитичку карту света.

Поред великих шанси да унапреди међународни углед, пред Русијом је и шанса да унапреди и своју инфраструктуру, што она већ навелико користи. Руска држава направила је план за инвестирање који се разликује од свих досадашњих улагања у организацији великих спортских догађаја. Тај план заснива се на јавно-приватном партнерству и улагању већих сума новца у инфраструктуру. У Пекингу смо видели изградњу спортских дворана и зграда чудесних облика и димензија, а по свој прилици, и у Русији ћемо се дивити новим аутопутевима, аеродромима и брзим пругама.

Док смо у Атини били сведоци увода у тешку финансијску кризу, у Русији, захваљујући улагањима приватног сектора то неће бити случај. Руска влада има за циљ дугорочан развој државе на основу тога што јој је поверена организација великих спортских догађаја. Велике суме новца већ су инвестиране на принципу јавно-приватног партнерства, а највећи део инвестиција одлази на улагања у инфраструктуру, пре него у изградњу спортских објеката. Стратешки пројекти као што су луке, аеродроми, туристичке руте и пруге, развијају се са свешћу да ће велики спортски догађаји допринети одрживом развоју државе.

Цена организације два кључна спортска догађаја, зимских Олимпијских игара и светског првенства у фудбалу, износиће око 37 милијарди долара. Већи део ове импресивне суме већ је прикупљен. Према речима Дмитрија Черњишенка, председника Организационог одбора ОИ, за Олимпијаду је већ прикупљено рекордних 962 милиона долара. Виталиј Мутко, министар спорта Русије, изјавио је да ће организација светског шампионата у фудбалу коштати око 23 милијарде долара. Када се ова сума прикупи, више од трећине биће утрошено на изградњу аутопутева и брзих пруга.

Захваљујући улагањима приватног сектора, не постоји опасност од поткопавања државног буџета. Влада је, у програму за финансирање зимске Олимпијаде позвала на прикупљање 14 милијарди долара инвестиција. Од те суме, две трећине новца уложиће држава, а остатак приватни сектор. Само ће „Гаспром” инвестирати 185 милиона долара у руски олимпијски тим. Других 53 милиона биће утрошено на изградњу путева и пруга, а још новца биће потребно за изградњу новог аеродрома.

Припрема неколико великих спортских догађаја у исто време представља велики изазов, поготово ако узмемо у обзир у свету широко распрострањено мишљење о руској спремности за поштовање рокова. Русија, међутим има велике амбиције да себе постави као незаобилазног чиниоца на мапи светског спорта и да, на рачун тога, развије своју инфраструктуру, а јавно – приватно партнерство које је руска влада развила у организацији спортских догађаја може да послужи као пример другим државама, не само на овом пољу, већ и у много ширем виду.

Извршни уредник магазина „Русија данас”