Brze pruge Rusije

Od trenutka kada je Međunarodni olimpijski komitet odlučio da Rusija bude domaćin zimskih Olimpijskih igara 2014. godine, probudile su se ruske ambicije da svoje potencijale iskoristi kao domaćin što većeg broja međunarodnih takmičenja. Zimska Univerzijada održaće se u Kazanju 2013; u istom gradu 2015. biće održano svetsko prvenstvo u plivanju; Rusija će 2016. biti domaćin svetskog prvenstva u hokeju, a dve godine kasnije i svetskog prvenstva u fudbalu.

Ovako zgusnut raspored između 2014. i 2018. godine, predstavlja pravi izazov za državu koja je za poslednjih dvadeset godina doživela drastične promene u svim sferama društva, zemlji koja se najviše i najbrže transformisala. Ovakav raspored govori i o ruskim ambicijama da postane jedna od pet najznačajnijih sportskih destinacija, što će promeniti ne samo sportsku mapu, već i geopolitičku kartu sveta.

Pored velikih šansi da unapredi međunarodni ugled, pred Rusijom je i šansa da unapredi i svoju infrastrukturu, što ona već naveliko koristi. Ruska država napravila je plan za investiranje koji se razlikuje od svih dosadašnjih ulaganja u organizaciji velikih sportskih događaja. Taj plan zasniva se na javno-privatnom partnerstvu i ulaganju većih suma novca u infrastrukturu. U Pekingu smo videli izgradnju sportskih dvorana i zgrada čudesnih oblika i dimenzija, a po svoj prilici, i u Rusiji ćemo se diviti novim autoputevima, aerodromima i brzim prugama.

Dok smo u Atini bili svedoci uvoda u tešku finansijsku krizu, u Rusiji, zahvaljujući ulaganjima privatnog sektora to neće biti slučaj. Ruska vlada ima za cilj dugoročan razvoj države na osnovu toga što joj je poverena organizacija velikih sportskih događaja. Velike sume novca već su investirane na principu javno-privatnog partnerstva, a najveći deo investicija odlazi na ulaganja u infrastrukturu, pre nego u izgradnju sportskih objekata. Strateški projekti kao što su luke, aerodromi, turističke rute i pruge, razvijaju se sa svešću da će veliki sportski događaji doprineti održivom razvoju države.

Cena organizacije dva ključna sportska događaja, zimskih Olimpijskih igara i svetskog prvenstva u fudbalu, iznosiće oko 37 milijardi dolara. Veći deo ove impresivne sume već je prikupljen. Prema rečima Dmitrija Černjišenka, predsednika Organizacionog odbora OI, za Olimpijadu je već prikupljeno rekordnih 962 miliona dolara. Vitalij Mutko, ministar sporta Rusije, izjavio je da će organizacija svetskog šampionata u fudbalu koštati oko 23 milijarde dolara. Kada se ova suma prikupi, više od trećine biće utrošeno na izgradnju autoputeva i brzih pruga.

Zahvaljujući ulaganjima privatnog sektora, ne postoji opasnost od potkopavanja državnog budžeta. Vlada je, u programu za finansiranje zimske Olimpijade pozvala na prikupljanje 14 milijardi dolara investicija. Od te sume, dve trećine novca uložiće država, a ostatak privatni sektor. Samo će „Gasprom” investirati 185 miliona dolara u ruski olimpijski tim. Drugih 53 miliona biće utrošeno na izgradnju puteva i pruga, a još novca biće potrebno za izgradnju novog aerodroma.

Priprema nekoliko velikih sportskih događaja u isto vreme predstavlja veliki izazov, pogotovo ako uzmemo u obzir u svetu široko rasprostranjeno mišljenje o ruskoj spremnosti za poštovanje rokova. Rusija, međutim ima velike ambicije da sebe postavi kao nezaobilaznog činioca na mapi svetskog sporta i da, na račun toga, razvije svoju infrastrukturu, a javno – privatno partnerstvo koje je ruska vlada razvila u organizaciji sportskih događaja može da posluži kao primer drugim državama, ne samo na ovom polju, već i u mnogo širem vidu.

Izvršni urednik magazina „Rusija danas”