Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Напунићемо буџет

Напунићемо буџет
Душан Никезић (Фо­то Танјуг)

Чињеница је да постоји проблем у наплати доприноса и пореза на додату вредност и због тога Министарство финансија припрема системске мере које ће ускоро предложити влади како би се побољшао систем убирања тог пореза. Ово је у разговору за „Политику” најавио Душан Никезић, државни секретар у Министарству финансија. Према подацима Пореске управе у овом тренутку се књижи 230 милијарди динара ненаплаћених доприноса. Taj се дуг мора узети са резервом, јер добар део те суме представљају дугови предузећа која су у стечају или су у поступку продаје, па је та потраживања тешко наплатити. А када је о наплати ПДВ-а реч, наш саговорник најављује чешће контроле.

– Пад прихода је незнатан. Уочен је превасходно код ПДВ-а, што је делимично последица пада тражње, а делимично и због повећања повраћаја ПДВ-а услед већег раста извоза од планираног. Што се расхода тиче, они су такође нешто нижи од планираних – каже наш саговорник и могућност повећања пореза искључује и за ову и за следећу годину.

Никезић није забринут што је минус у републичкој каси за седам месеци достигао 87 милијарди динара. До краја године он не може да буде већи од 120 милијарди динара.

– Дефицит је у складу са планом, јер се посматра на консолидованом нивоу државе. Односно, ту су урачунате и локалне касе и фондови. Дакле, планирани минус целе државе за ову годину износи 140 милијарди динара, односно 4,1 одсто бруто домаћег производа. За сваки месец појединачно имамо план о очекиваним приходима и расходима. У првих шест месеци на консолидованом нивоу остварен је дефицит од 70 милијарди динара, што је у складу са планираним износима, тако да тренутно нема назнака да ће бити угрожено фискално правило у Закону о буџетском систему о висини дефицита – уверен је Никезић.

Како ће се покрити јаз у републичкој каси од око 10 милијарди динара који ће се од октобра јавити због примене Закона о финансирању локаних самоуправа, наш саговорник објашњава да ће се разлика надоместити јесењим прекрајањем државне касе, односно ребалансом. С обзиром на то да је око 80 одсто расхода законом „закуцано”, питали смо га где ће се наћи простор за уштеду.

– Ребаланс ћемо ускладити са представницима мисије Међународног монетарног фонда. Није упутно да о томе говоримо пре него што са њима поразговарамо. У сваком случају, постоји јасан план на који ће се начин фискални дефицит одржати на планираном нивоу. Не постоји идеја да се од ММФ-а тражи повећање минуса у каси, поготово ако се има у виду да је висина дефицита наша законска обавеза – каже Никезић и додаје да октобарска повишица такође представља законску обавезу и да се не доводи у питање њена реализација, јер су средства за ту намену већ обезбеђена у буџету.

Никезић додаје и то да су неутемељене оцене неких економиста да је Србија већ у другом таласу кризе, а да тога није ни свесна.

На састанку с премијером, који је одржан одмах након драматичних догађања на светским берзама, истакнуто је да још нема индикација да се криза јавног дуга прелила на Србију, али је неопходно детаљно пратити кретања на домаћем и међународном тржишту како би се правовремено и адекватно реаговало, каже наш саговорник. Упркос упозорењима стручњака да приходи од пореза падају, као и да су реалне зараде и промет у трговини на мало на силазној путањи, Никезић не мисли да још увек има основа да се процена економског раста за ову годину смањи. Иначе, очекује се да раст бруто домаћег производа у овој години достигне три одсто.

– За сада нема довољно података за тако нешто. У првом тромесечју раст БДП-а је био изнад просечног, док је у другом кварталу успорио и био нешто мало испод очекиване вредности. Али, засад се налазимо у планираним оквирима – сматра Никезић.

Према његовим речима, у влади се није размишљало да се од ММФ-а, због спољних ризика, затражи нека друга врста аранжмана уместо програма из предострожности, јер је реч о пакету који се нуди земљама у којима су спољни ризици мали или их нема. Наш саговорник сматра да тренутно нема индикатора који би указивали на то да Србији прети други талас кризе. Због тога српски преговарачки тим од ММФ-а неће тражити неку другу врсту аранжмана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.