Савети ММФ не лече наше проблеме

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић дочекао је јуче делегацију мисије Међународног монетарног фонда – која у Србији борави поводом склапања аранжмана из предострожности – спокојан. У његовом „дворишту” проблема, заправо, нема. Висока инфлација, која га је прогањала откако је ступио на ту дужност прошле године, сада је на силазној путањи и вероватно ће, тамо негде, почетком наредне године бити на нивоу иза ког је он стао као бранилац монетарне политике. И не само то. Ништа не указује да би ову његову „срећу” нешто могло да поквари, јер нема сигнала да нам се спрема било какав инфлаторни шок.

Разговори са представницима ММФ-а, који су јуче почели одржавањем пленарног састанка у НБС, настављени су такође јуче у Влади Србије чији први човек Мирко Цветковић, упркос умирујућем тону саопштења које је издао, не може да пренебрегне то да су сви ризици економије због којих се ова међународна финансијска институција зове наново у помоћ у његовом дворишту. Дефицит буџета, неликвидност привреде, пад инвестиција…

Један учесник разговора, који је желео да остане анониман, каже да су разговори добро почели, али да је код обе стране очигледна била забринутост због нове кризе која већ погађа светску економију, а чије размере на нашој кожи тек треба да осетимо.

– Евидентно је да на глобалном нивоу опада тражња, а у еврозони која је наш главни спољнотрговински партнер такође се очекује пад економске активности па је зато било речи о томе како ће се све то на нас одразити. С друге стране, неминовно нас очекује, као и цео регион, раст премије ризика земље што значи вишу цену задуживања. Спровођење структурних реформи и овог пута се нашло на дневном реду разговора с ММФ-ом – каже наш саговорник.

Другим речима, нама у овом часу нису потребне паре од ММФ-а, већ решења за високу незапосленост, а она се може решити много већим инвестицијама. ММФ за све то нема готова решења. То ми морамо сами себи да обезбедимо реформама.

Одржавање буџетске равнотеже с ризицима који постоје била је, чини се, главна тема јучерашњих разговора. Мањак у државној каси премашио је планиране оквире што показују и бројке. Буџетски дефицит за седам месеци премашио је 87 милијарди динара, а за ову годину планирано је да буде 120 милијарди динара. Задуживање државе ради испуњења својих обавеза није спорно ни за креаторе државне касе, ни за ММФ. Јер простора за то још има. Јавни дуг на крају јула 2011. године био је око 13,56 милијарди евра, што је 41,3 одсто БДП-а. Законом о буџетском систему јавни дуг Србије ограничен је на 45 одсто БДП-а.

– За владу није проблем цена покривања буџетског дефицита. Њена је невоља што то претежно чини емитовањем динарских обвезница па је запала у невољу да она, као држава, директно утиче на високу цену новца и да, практично, истискује предузећа с финансијског тржишта. Нудећи високе камате да би продала обвезнице, банкама је сигурније да на овај начин пласирају новац и зато мање пласирају у привреду и све то делује као цитостатик на реални сектор који се бори с неликвидношћу. А баш од привреде држава очекује бољу уплату својих прихода. Зато је држава у врло деликатној ситуацији како да с једне стране обезбеди приходе за буџет, а да са друге испровоцира привредну активност – каже наш саговорник додајући да сви донети закони, али и они у најави, попут оног о локалној самоуправи или о реституцији, креирају нова права и обавезе државе.

За сарадника Економског института Ивана Николића кључно питање је да ли влада у овом тренутку има стратегију да повећа привредну активност и тако увећа сопствене приходе.

– Ситуација не може да се преокрене за месец дана. За заокрет је потребан нов концепт развоја, а није реално очекивати га у овом периоду до избора. Тек када се формира нова влада и када се буде видео однос снага у парламенту видеће се да ли политичка елита има снаге за реформе које подразумевају стицање поена тек за две, три године. Жртве, у смислу смањења плата и отпуштања, неминовне су. У периоду до избора било какве рестрикције није реално очекивати – каже овај стручњак.

По Николићевим речима постојећи механизам финансирања дефицита трезорским записима показао је слабости на штету саме државе. Трезорске записе купује тек неколико великих банака које су тако постале привилеговани клуб који диктира услове. Због тога држава треба да нађе алтернативу, али јој светске прилике не иду наруку. Најављено емитовање обвезница у вредности од 750 милиона евра за септембар долази, истина, у неповољном тренутку, јер ће цена и тог задуживања вероватно бити висока, али ће се бар смањити ексклузивни клуб финансијера државе.

Мисија ММФ-а, коју предводи Алберт Јегер борави у Београду од 18. до 30. августа, а крајем прошле седмице представници ММФ-а обавили су припремне разговоре са српским властима.

Аранжман из предострожности подразумева могућност коришћења средстава у случају потреба земље. Прелиминарни разговори о аранжману, који би трајао 18 месеци уз приступ средствима у износу од 200 одсто квоте Србије у ММФ-у, односно око милијарду евра, обављени су у мају.