Saveti MMF ne leče naše probleme

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić dočekao je juče delegaciju misije Međunarodnog monetarnog fonda – koja u Srbiji boravi povodom sklapanja aranžmana iz predostrožnosti – spokojan. U njegovom „dvorištu” problema, zapravo, nema. Visoka inflacija, koja ga je proganjala otkako je stupio na tu dužnost prošle godine, sada je na silaznoj putanji i verovatno će, tamo negde, početkom naredne godine biti na nivou iza kog je on stao kao branilac monetarne politike. I ne samo to. Ništa ne ukazuje da bi ovu njegovu „sreću” nešto moglo da pokvari, jer nema signala da nam se sprema bilo kakav inflatorni šok.

Razgovori sa predstavnicima MMF-a, koji su juče počeli održavanjem plenarnog sastanka u NBS, nastavljeni su takođe juče u Vladi Srbije čiji prvi čovek Mirko Cvetković, uprkos umirujućem tonu saopštenja koje je izdao, ne može da prenebregne to da su svi rizici ekonomije zbog kojih se ova međunarodna finansijska institucija zove nanovo u pomoć u njegovom dvorištu. Deficit budžeta, nelikvidnost privrede, pad investicija…

Jedan učesnik razgovora, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da su razgovori dobro počeli, ali da je kod obe strane očigledna bila zabrinutost zbog nove krize koja već pogađa svetsku ekonomiju, a čije razmere na našoj koži tek treba da osetimo.

– Evidentno je da na globalnom nivou opada tražnja, a u evrozoni koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner takođe se očekuje pad ekonomske aktivnosti pa je zato bilo reči o tome kako će se sve to na nas odraziti. S druge strane, neminovno nas očekuje, kao i ceo region, rast premije rizika zemlje što znači višu cenu zaduživanja. Sprovođenje strukturnih reformi i ovog puta se našlo na dnevnom redu razgovora s MMF-om – kaže naš sagovornik.

Drugim rečima, nama u ovom času nisu potrebne pare od MMF-a, već rešenja za visoku nezaposlenost, a ona se može rešiti mnogo većim investicijama. MMF za sve to nema gotova rešenja. To mi moramo sami sebi da obezbedimo reformama.

Održavanje budžetske ravnoteže s rizicima koji postoje bila je, čini se, glavna tema jučerašnjih razgovora. Manjak u državnoj kasi premašio je planirane okvire što pokazuju i brojke. Budžetski deficit za sedam meseci premašio je 87 milijardi dinara, a za ovu godinu planirano je da bude 120 milijardi dinara. Zaduživanje države radi ispunjenja svojih obaveza nije sporno ni za kreatore državne kase, ni za MMF. Jer prostora za to još ima. Javni dug na kraju jula 2011. godine bio je oko 13,56 milijardi evra, što je 41,3 odsto BDP-a. Zakonom o budžetskom sistemu javni dug Srbije ograničen je na 45 odsto BDP-a.

– Za vladu nije problem cena pokrivanja budžetskog deficita. Njena je nevolja što to pretežno čini emitovanjem dinarskih obveznica pa je zapala u nevolju da ona, kao država, direktno utiče na visoku cenu novca i da, praktično, istiskuje preduzeća s finansijskog tržišta. Nudeći visoke kamate da bi prodala obveznice, bankama je sigurnije da na ovaj način plasiraju novac i zato manje plasiraju u privredu i sve to deluje kao citostatik na realni sektor koji se bori s nelikvidnošću. A baš od privrede država očekuje bolju uplatu svojih prihoda. Zato je država u vrlo delikatnoj situaciji kako da s jedne strane obezbedi prihode za budžet, a da sa druge isprovocira privrednu aktivnost – kaže naš sagovornik dodajući da svi doneti zakoni, ali i oni u najavi, poput onog o lokalnoj samoupravi ili o restituciji, kreiraju nova prava i obaveze države.

Za saradnika Ekonomskog instituta Ivana Nikolića ključno pitanje je da li vlada u ovom trenutku ima strategiju da poveća privrednu aktivnost i tako uveća sopstvene prihode.

– Situacija ne može da se preokrene za mesec dana. Za zaokret je potreban nov koncept razvoja, a nije realno očekivati ga u ovom periodu do izbora. Tek kada se formira nova vlada i kada se bude video odnos snaga u parlamentu videće se da li politička elita ima snage za reforme koje podrazumevaju sticanje poena tek za dve, tri godine. Žrtve, u smislu smanjenja plata i otpuštanja, neminovne su. U periodu do izbora bilo kakve restrikcije nije realno očekivati – kaže ovaj stručnjak.

Po Nikolićevim rečima postojeći mehanizam finansiranja deficita trezorskim zapisima pokazao je slabosti na štetu same države. Trezorske zapise kupuje tek nekoliko velikih banaka koje su tako postale privilegovani klub koji diktira uslove. Zbog toga država treba da nađe alternativu, ali joj svetske prilike ne idu naruku. Najavljeno emitovanje obveznica u vrednosti od 750 miliona evra za septembar dolazi, istina, u nepovoljnom trenutku, jer će cena i tog zaduživanja verovatno biti visoka, ali će se bar smanjiti ekskluzivni klub finansijera države.

Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger boravi u Beogradu od 18. do 30. avgusta, a krajem prošle sedmice predstavnici MMF-a obavili su pripremne razgovore sa srpskim vlastima.

Aranžman iz predostrožnosti podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potreba zemlje. Preliminarni razgovori o aranžmanu, koji bi trajao 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMF-u, odnosno oko milijardu evra, obavljeni su u maju.