Заустављена продаја станова

Кад је Јасна Дашић, директорка Агенције "Јадран некретнине", са потенцијалним купцем покушала да провери да ли је стан у београдској општини Врачар укњижен и да којим случајем није под хипотеком, у надлежној агенцији Републичког геодетског завода је добила одговор да је то немогуће. Само власник, са личном картом, образложено јој је тада, може да види шта се дешава на његовом парчету земље. Међутим, уместо за један дан, као што је то раније био обичај, извод из земљишних књига чекао се – недељама. Уобичајену процедуру, како је речено, закочило је то што, према Закону о хипотеци, све земљишне књиге морају бити замењене такозваним јединственим катастром непокретности.
– Тренутно се на овој престоничкој општини, баш као и на Савском венцу, обавља замена. Међутим, док се прелази с једног система на други, трговина некретнинама је потпуно блокирана. Због успорене процедуре нико не може да купује нити да продаје стан. На извод се чека данима, а познато је да банке, приликом одобравања кредита, траже да он не буде старији од пет дана – каже Дашићева и додаје да су оваквим пословањем оштећени и грађани, и агенти, и банкари.

Прелазни период

Законом је предвиђено да увођење катастра непокретности убрза процедуру провере и да се "кликом" на дугме у компјутеру истог тренутка провери шта се на неком плацу налази. Међутим, агенти за некретнине негодују због такозваног прелазног периода, који, према њиховом искуству, може да потраје и месецима.

Иако је остало да Републички геодетски завод обради још двадесетак одсто територије у земљи, овај посао ће, према неким предвиђањима, потрајати све до 2010. године. До тада ће, у зависности од тога на којој општини се стари систем замењује новим, привремено морати да се заборави на трговину некретнинама.

Ову блокаду у пословању Каћа Лазаревић, директорка Агенције "Алка", шаљиво описује овим речима: "Кад продаш југо, јер желиш да га замениш бољим аутомобилом, не можеш у међувремену да се возиш пешке".

Искуства из суседства

– Кроз тај процес прошле су све суседне земље. Међутим, у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији су током замене паралелно постојала оба система. Тако су они избегли ове застоје. Сама чињеница што приликом преласка на катастар непокретности власник мора лично да дође и потврди да је стање на његовом земљишту заиста тако, говори довољно о томе колико тај посао може да потраје – упозорила је Лазаревићева и додала да се ова ситуација не одражава само на примену Закона о хипотеци и на стамбене кредите, већ на целокупно тржиште некретнина.

То практично значи да чак ни онај купац који у џепу има, рецимо, 60.000 евра у општинама Врачар или Савски венац не може ништа да купи све док се са земљишних књига не пређе на катастар непокретности.  Огласи у новинама се узалуд плаћају, а табле попут оних "кућа на продају" само се џабе каче на капији, јер ниједан заинтересовани купац, све док бирократија не заврши свој део посла, не може да пазари објекат на који је "бацио око".

У Нишу је, како каже Данијела Ковачић, директорка агенције "The best House", проблем још већи, јер је само мали број некретнина укњижен. Према њеном искуству, само 10 одсто објеката има уредне папире, а укњижба се, објашњава Ковачићева, не обавља организовано.

Када је реч о кућама, посао се брзо завршава. Међутим, када су посреди стамбене зграде тада је потребно да сви станари постигну договор и да се заједно организују како би добили прецизан извод из земљишних књига. Такође, правници у банкама главу "разбијају" и у оним општинама у којима уместо земљишних књига још постоје тапије, па је немогуће наћи формулу по којој ће власници оваквих парцела моћи да добију хипотекарни кредит.