Zaustavljena prodaja stanova

Kad je Jasna Dašić, direktorka Agencije "Jadran nekretnine", sa potencijalnim kupcem pokušala da proveri da li je stan u beogradskoj opštini Vračar uknjižen i da kojim slučajem nije pod hipotekom, u nadležnoj agenciji Republičkog geodetskog zavoda je dobila odgovor da je to nemoguće. Samo vlasnik, sa ličnom kartom, obrazloženo joj je tada, može da vidi šta se dešava na njegovom parčetu zemlje. Međutim, umesto za jedan dan, kao što je to ranije bio običaj, izvod iz zemljišnih knjiga čekao se – nedeljama. Uobičajenu proceduru, kako je rečeno, zakočilo je to što, prema Zakonu o hipoteci, sve zemljišne knjige moraju biti zamenjene takozvanim jedinstvenim katastrom nepokretnosti.
– Trenutno se na ovoj prestoničkoj opštini, baš kao i na Savskom vencu, obavlja zamena. Međutim, dok se prelazi s jednog sistema na drugi, trgovina nekretninama je potpuno blokirana. Zbog usporene procedure niko ne može da kupuje niti da prodaje stan. Na izvod se čeka danima, a poznato je da banke, prilikom odobravanja kredita, traže da on ne bude stariji od pet dana – kaže Dašićeva i dodaje da su ovakvim poslovanjem oštećeni i građani, i agenti, i bankari.

Prelazni period

Zakonom je predviđeno da uvođenje katastra nepokretnosti ubrza proceduru provere i da se "klikom" na dugme u kompjuteru istog trenutka proveri šta se na nekom placu nalazi. Međutim, agenti za nekretnine negoduju zbog takozvanog prelaznog perioda, koji, prema njihovom iskustvu, može da potraje i mesecima.

Iako je ostalo da Republički geodetski zavod obradi još dvadesetak odsto teritorije u zemlji, ovaj posao će, prema nekim predviđanjima, potrajati sve do 2010. godine. Do tada će, u zavisnosti od toga na kojoj opštini se stari sistem zamenjuje novim, privremeno morati da se zaboravi na trgovinu nekretninama.

Ovu blokadu u poslovanju Kaća Lazarević, direktorka Agencije "Alka", šaljivo opisuje ovim rečima: "Kad prodaš jugo, jer želiš da ga zameniš boljim automobilom, ne možeš u međuvremenu da se voziš peške".

Iskustva iz susedstva

– Kroz taj proces prošle su sve susedne zemlje. Međutim, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji su tokom zamene paralelno postojala oba sistema. Tako su oni izbegli ove zastoje. Sama činjenica što prilikom prelaska na katastar nepokretnosti vlasnik mora lično da dođe i potvrdi da je stanje na njegovom zemljištu zaista tako, govori dovoljno o tome koliko taj posao može da potraje – upozorila je Lazarevićeva i dodala da se ova situacija ne odražava samo na primenu Zakona o hipoteci i na stambene kredite, već na celokupno tržište nekretnina.

To praktično znači da čak ni onaj kupac koji u džepu ima, recimo, 60.000 evra u opštinama Vračar ili Savski venac ne može ništa da kupi sve dok se sa zemljišnih knjiga ne pređe na katastar nepokretnosti.  Oglasi u novinama se uzalud plaćaju, a table poput onih "kuća na prodaju" samo se džabe kače na kapiji, jer nijedan zainteresovani kupac, sve dok birokratija ne završi svoj deo posla, ne može da pazari objekat na koji je "bacio oko".

U Nišu je, kako kaže Danijela Kovačić, direktorka agencije "The best House", problem još veći, jer je samo mali broj nekretnina uknjižen. Prema njenom iskustvu, samo 10 odsto objekata ima uredne papire, a uknjižba se, objašnjava Kovačićeva, ne obavlja organizovano.

Kada je reč o kućama, posao se brzo završava. Međutim, kada su posredi stambene zgrade tada je potrebno da svi stanari postignu dogovor i da se zajedno organizuju kako bi dobili precizan izvod iz zemljišnih knjiga. Takođe, pravnici u bankama glavu "razbijaju" i u onim opštinama u kojima umesto zemljišnih knjiga još postoje tapije, pa je nemoguće naći formulu po kojoj će vlasnici ovakvih parcela moći da dobiju hipotekarni kredit.