Пилот возио путника до куће у Мрчајевцима

Мрчајевци – Пилот „цесне Ф 172 Н“ која се 10. априла ове године срушила у Мрчајевцима у потпуности је одступио од предвиђеног плана лета. Ово је саопштила Комисија за истраживање удеса и озбиљних незгода ваздухоплова, коју образује Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије.

Авион се подигао са летилишта у Прељини у 13.40 сати а десет минута касније стрмоглавио на сеоски друм, скоро у средишту Мрчајеваца. У удесу су погинули сви који су се задесили у летилици, пилот и власник „цесне“ Милун Вуколић (59) из Ариља, и путници Борислав Илић (49) и Драгутин Ђорем (37) из Мрчајеваца, и Горан Иванковић (34) из Чачка.

Петочлана комисија којој је председавао пилот Саша Добросављевић једногласно је усвојила извештај о несрећи, из којег преносимо поједине наводе.

Пилот је намеравао да лети на маршрути Прељина–Вујан – Горњи Милановац – Прељина, уредно доставио попуњени план лета аеродромској контроли лета (АКЛ) у Краљеву и као време полетања навео 14.00 сати. Међутим, у 13.35 пилот је телефоном позвао АКЛ и затражио да полети у 13.40 што му је и одобрено.

Вођа ваздухоплова, из непознатог разлога, није поштовао план већ је лет извршио у рејону села Мрчајеваца, за шта није тражио одобрење АКЛ. Очевици су сведочили да је авион изводио маневре на веома малој висини, у хоризонталној равни. Непосредно пре удеса, пилот је усмерио авион у правцу запада, паралелно са магистралним путем Краљево–Чачак, на висини од око 50 метара. У критичном тренутку, ваздухоплов се нагнуо у десну страну, почео да губи висину и затим под великим углом понирања ударио у нисконапонске електричне водове, па у тло. Жице су на висини од шест до седам метара, сматра се да је авион врхом елисе закачио проводнике и управо на том месту вертикално пао на асфалт, ударивши најпре пропелером о тло.

Након удара дошло је до две мање експлозије и пожара услед изливања горива и кидања електричних водова, али је ватра брзо угашена интервенцијом мештана из околних кућа, после чега је констатовано да су погинули и пилот и путници.

Непосредно пре удеса пилот је повећао снагу мотора и угао нагоре како би спречио губитак висине, али је услед роторне струје ветра и велике масе авиона дошло до статичког превлачења летилице, и сваљивања надоле и десно.

Авион је био веома осетљив на спољне утицаје и због чињенице да је достигнут или прекорачен лимит максималне масе летилице, уз претпоставку да је резервоар био пун горива. Произведен је 1979. године, одржаван у складу са прописима и нема основа за сумњу да је техничко стање авиона утицало на фатални крај.

„Вероватни узрок удеса је губитак контроле над авионом услед уласка у роторну струју ветра на екстремно малој висини. Пилот није имао довољну контролу висине да избегне удар о тло. Нису познати разлози због којих је одступио од предвиђеног плана лета, али се претпоставља да је неко од путника желео да надлети своју кућу у Мрчајевцима“ – закључак је Комисије.

Овај извештај није сачињен ради утврђивања кривице и одговорности, већ у циљу спречавања нових удеса. Комисија, на крају, упозорава да је утврђен негативни тренд у последњој години. У Србији је у том раздобљу забележено више удеса са трагичним последицама управо због недисциплине у летењу и непридржавања одредби правилника о летењу ваздухоплова.

Oчевици тврде да је пилот планирао да у 14.00 сати узлети са путницима из Горњег Милановца, који су већ били поред писте, и крене претходно пријављеном маршрутом. Али, пре тога на узлетишту су се појавили путници из Мрчајеваца захтевајући панорамски лет изнад свог села, при чему је један од њих, наводно, желео да види супругу и махне јој из авиона.