Друго полувреме

Драмски уметник Драган Вујић Вујке своје слободно вече у недељу, 10. децембра, у 23 часа обележиће посебним програмом под називом "Последњи дорћолски романтик", на матичној сцени Позоришта на Теразијама. Повод је двадесет година бављења глумом и 45. рођендан. Биће то прилика да са својим колегама, пријатељима и публиком на посебан начин прослави два значајна догађаја.

Ауторско вече Драган Вујић одржаће у паузи између две представе и пробе мјузикла "Неки то воле вруће". Недавно је наступио у бродвејском хиту "Чикаго" на матичној сцени, а у позоришту "Бошко Буха" припрема представу "Ко је сместио Деда Мразу". Постоји и једна представа, открива наш саговорник, која је његова љубав. Реч је о мјузиклу "Лутка са насловне стране" чији повратак на сцену прижељкује. Мјузикл јесте, како воли да каже, сплет околности, али жали што ретко игра драму јер је она његова велика љубав, а волео би да се представи и у другим жанровима.

– Када глумац крене да обележава јубилеје, значи да почиње да игра друго полувреме свог живота. У недељу, 10. децембра пуним 45 година живота и две деценије бављења овим послом. Зато сматрам да је то добар повод да направим неформалну промоцију моје поезије, јер немам намеру да тражим неког издавача који ће да штампа збирку. Моја амбиција је искључиво позориште. Када се осврнем иза себе, имао сам око 48 премијера. Спадам у оне људе који се ујутро пробуде и прво помисле да су срећни и задовољни јер раде посао који воле. Глума ми је донела доста напора, одрицања, али и много лепих познанстава и пријатељстава – каже Вујић.

Током каријере Драган Вујић остварио је велики број улога, па ипак, свет и даље гледа очима дечака. Непоправљиви је романтик, а да ће бити глумац знао је још у раном детињству.

– Од оних сам особа које, чини се, не желе да одрасту. Комбинација сам Том Сојера и Доријана Греја, јер радећи овај посао и упознајући причу о глуми и бављењу уметношћу схватио сам да смо велика деца, јер се играмо људским карактерима. Чини ми се да сам на један позитиван начин спровео у дело нешто што сам желео у детињству и младости. Позоришну академију сам завршио у Новом Саду, живео од једне плате, сналазио се како сам знао и умео, захвалан сам својим родитељима на свему што су ми пружили – каже наш саговорник.

У једној ТВ емисији Александар Ђорђевић представио је Драгана Вујића као српског Робина Вилијамса, што је доживео као комплимент. Дуго година његова вила водиља био је Дени Кеј, глумац и амбасадор УН, а у раној младости желео је да има шоу у коме би као Арсенио Хол певао и глумио уживо.

– Ретки су такви људи као што је Дени Кеј. Што се тиче ове уметности, све сам пробао на овакав или онакав начин. Радио сам на телевизији, филму, у позоришту, синхронизовао цртане филмове, преводио текстове, пишем поезију, припремам кабаре. У овом тренутку чини ми се да је мој идол Џек Николсон, јер живи живот пуним плућима. Послу прилазим са претераном педантношћу, професионалном одговорношћу и тачношћу – открива уметник.

Драган Вујић је уз све то и перфекциониста, а као ману у свом  карактеру истичу нестрпљивост.