Прво троше, а после праве буџет

Свакоме се, вероватно, бар једном десило да у продавници у коју је отишао по хлеб и млеко остане "кратак" за 10-20 динара, јер је заборавио да је претходног дана попио кафу више него обично, па му је остало мање пара у новчанику. Мало ко је, међутим, кренуо да купи ауто (нов или полован, свеједно) и установио да му недостаје која хиљада евра, јер људи који се одлучују на крупнију инвестицију тог типа обично пажљиво испланирају буџет којим располажу. Логично, јер по 20 динара које вам фале за хлеб можете да отрчите до куће, али тешко да би свако могао да скокне до стана по додатних неколико хиљада евра, како би уместо полураспаднутог "југа" могао да купи пристојно очувани "опел".

Српске политичке странке, међутим, по изјавама њихових представника, кампању за изборе, у којој се, према неким проценама, троше стотине хиљада, па чак и милиони евра, схватају као свакодневну куповину доручка у пекари на ћошку, јер готово све тврде да немају чак ни оквирну процену колико би новца могле да потроше на предизборно рекламирање.

– Немамо никакву процену, јер увек  може нешто да искрсне. Објавићемо све трошкове у законском року од десет дана по окончању изборног процеса. До тада нећемо износити парцијалне податке – као по договору одговарају у свим странкама, иако су неке од њих већ прилично агресивно кренуле са емитовањем спотова по електронским медијима, што углавном и захтева највише пара.

У свим странкама, наравно, истичу да ће им кампање бити "скромне, примерене", јер "не можемо да потрошимо више пара него што имамо". Проблем је само у томе што сада не желе да кажу ни колико имају, не рачунајући део од 392 милиона динара из буџета Србије, од којег ће једнако парче припасти свакој листи пре избора, и остатак буџетског дела који ће пропорционално да поделе странке које уђу у парламент. Новац предвиђен за поделу пре избора, иначе, још није уплаћен странкама и највероватније ће то бити урађено када буде познат коначан број учесника на изборима.

Према мишљењу маркетиншких стручњака, овакве тврдње страначких представника супротне су свакој логици, јер би у принципу требало знати оквирну суму средстава којима се располаже пре почетка кампање.

– Требало би да да постоји бар оквирни буџет, да се зна колико ће новца да оде за кампању преко електронских медија, колико ће се плаћати за изнајмљене термине, а колико за спотове, на којим телевизијама, у којим терминима, а ту су и билборди, плакати, леци… – каже за "Политику" Надежда Миленковић, креативни директор рекламних кампања.

С тим је сагласан и Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентности Србија", који указује да би бар за иницијалне трошкове, док из републичког буџета не добију средства која им по закону припадају, странке на посебне рачуне са којих се плаћају сви изборни трошкови требало да пребаце макар део редовних прихода.

Он потврђује да странке не морају пре окончања избора да подносе извештај о трошковима, као и да не постоји могућност контроле њихових прихода и издатака "у ходу". Изјаве о томе да странке немају ни оквирну процену изборних трошкова, према његовом мишљењу, могу да укажу или на лошу страначку организацију или на жељу да се од бирача сакрије колико се заиста пара троши у предизборне сврхе, како им не би замерили на расипништву.

Тајновитост коју странке исказују када су у питању досадашњи приходи и трошкови за кампање, о чему ће ионако морати после избора да поднесу рачуне, већ сада може да изазове сумњу у постојање намере да се штимују подаци у финалном извештају. С друге стране, оставља и могућност нагађања да иза многих странака финансијски стоје одређени тајкуни, о чему се, иначе, у јавности често говори. То би лако могло да се оповргне управо отвореним приказивањем досадашњих прихода и расхода у кампањи.

Надежда Миленковић, међутим, додаје да ситуацију додатно замагљује и чињеница да цела ствар око ангажовања маркетиншких агенција у предизборним кампањама у Србији "још није легла".

– Често, наиме, кампање раде људи који имају агенције, али без уплитања самих фирми, али из других мотива, а не из финансијских – каже она.

Целокупан посао, дакле, може да буде склопљен "на реч" између представника партија и власника агенција, а то може да подразумева и другачије услове плаћања од уобичајених, било да је реч о плаћању у кешу, услугама или обећањима "ако победе наши".

То на неки начин потврђују и у странкама, истичући да у многим случајевима уговорене послове могу да плаћају накнадно или у ратама, а понекад нешто добију и за џабе. У Либерално-демократској партији, на пример, тврде да им кампању осмишљава страначки креативни тим у којем људи волонтирају. У Демократској странци и Г17 плус кажу да не морају све да плаћају унапред, већ може и на одложено, односно по реализацији посла.

Ако је то и могуће, кад је у питању плаћање маркетиншких агенција и креативних тимова, када се дође до објављивања реклама по медијима, ствари постају другачије. Према подацима до којих је "Политика" дошла у неколико медијских кућа, спремност да се странкама изађе у сусрет по принципу "платићеш кад будеш могао", које је некада и било, више не постоји.

Могуће је, додуше, да се прогледа кроз прсте за један дан, па да се оглас објави дан пре него што новац легне на рачун фирме, али не и више од тога.

У свим странкама, међутим, истичу да све раде потпуно у складу са законом, да су отворили и посебне рачуне у банкама, како то Закон о финансирању политичких странака и налаже, са којег се средства искључиво могу користити за плаћање трошкова предизборне кампање.

До пара, осим оних које добијају из републичког буџета, како кажу у странкама, углавном долазе путем чланарина и прилога. У Демократској странци је, на пример, обавезна месечна чланарина 100 динара, али појединац може да да и више, као прилог партији. Рачунају, наравно и на прилоге већих донатора, али када се дође до питања о коме је реч, без обзира на то што ће и то морати да наведу у извештају о трошковима после избора, добија се уопштени одговор: "Па, ако неко жели да помогне…".

– Не знам да ли је досад било некаквих уплата – каже Невенка Жарков из Информативне службе ДС-а.

Слично одговарају и у Либерално-демократској парији, у којој је чланарина обавезна, али се њен износ, у зависности од платежне способности члана, креће од 100 до 2.000 динара.

– Немамо великих донатора. Нико од физичких лица није дао више од 10.000 динара, нити је ико од правних лица уплатио износ већи од 100 просечних плата у Србији – каже Марко Караџић, члан Председништва ЛДП-а, који додаје да ЛДП нема донатора који није члан странке, те да нико од њих не добија заузврат никаква обећања.

На примедбу да је ова странка кренула у веома оштру кампању, с обзиром на то да јој се спотови доста често емитују на телевизијама, Караџић одговара да се такав утисак стиче само због тога што су у кампању кренули пре осталих.

У Српској радикалној странци истичу да ће за кампању користити искључиво средства која добију од државе, те да ће им то бити довољно. Донатора, како кажу, неће имати, а страначка чланарина је симболична – 80 динара на годишњем нивоу.

– Волели бисмо да их има, али како ће наша кампања бити базирана на борби против криминала, корупције и тајкуна, не верујем да ће ико бити вољан да нам помогне новчано – каже Драган Тодоровић, председник Извршног одбора СРС-а.

На веома ограничена средства жале се и у Социјалистичкој партији Србије, а тек изабрани шеф изборног штаба Бранко Ружић очекује помоћ донатора, углавном малих приватника.

– Ни ту, међутим, најчешће није реч о парама, већ о помоћи у техничким средствима – додаје Ружић.

Цела ситуација око финансирања политичких кампања могла би да буде јаснија ако би, према оцени Надежде Миленковић, постојале институције које би се бавиле искључиво контролом ове области и уколико би била обезбеђена потпуна јавност података.

– До тада, ова област биће подложна манипулацијама – додаје она.

-----------------------------------------------------------

Медији не дају на вересију

У Радио-телевизији Србије кажу да имају веома лоша искуства одраније, јер су им поједине партије дужне већ годинама. Због тога су спремни да предизборне спотове партија емитују тек пошто странке уплате цео износ.

– Не морају они да уплате паре за све дане кампање. Могу да уплате за два или три дана емитовања, ако тренутно немају више на рачуну. Али, ако после тога не уплате преостали део, спотови им неће бити емитовани – кажу у маркетиншком одељењу РТС-а.

У маркетиншкој служби РТВ Б 92 кажу да обично траже да им се унапред уплати 40 одсто суме, а остатак по реализацији огласа. На питање да ли су странке добре платише, у овој кући одговарају: "Да су добре платише не бисмо тражили новац унапред".

Правило авансне уплате важи и у новинским кућама "Политика" и "Вечерње новости".