Арија градског архитекте

После годину дана промишљања и много више времена утрошеног на полемисање у стручним круговима, а и широј јавности, коначно је одлучено да зграда Опере буде подигнута на Ушћу у близини Музеја савремене уметности. Почетак изградње не би требало очекивати пре 2009. године, али је најпре неопходно прецизирати услове градње и начин финансирања. Први корак биће предузет већ почетком наредне године, а подразумева сачињавање плана детаљне регулације за простор од Ушћа до кинеске амбасаде у Булевару Николе Тесле и Булевара Михајла Пупина, са друге стране. Потом у априлу следи међународни конкурс за идејно решење, који ће определити сам изглед зграде.

Тим који је ангажован да сачини студију за изградњу Опере у протеклом периоду  је разматрао девет локација. Према речима Ђорђа Бобића, градског архитекте, због квалитета и доступности локације, решених имовинских односа, али и због тога што Нови Београд постаје нови центар града, избор је пао на Ушће.

Трг Републике, подсетимо, локација за коју су се залагали прваци Опере и Балета, али и многе архитекте, елиминисан је већ у првом кругу, јер су урбанисти проценили да је овај простор премали за капацитет новог здања.

Други велики конкурент, Савски амфитеатар, који се у најужем избору такмичио са Ушћем, одбачен је, јер је уређење овог простора на дугом штапу првенствено због измештања пруге и нерешеног власништва.

– Визуелни идентитет простора при одабиру Ушћа имао је такође своју улогу. Музеј савремене уметности и зграда Опере, као представници нове архитектуре, одличан су пандан Београдској тврђави која траје кроз векове. Нови Београд постаје пословни, али и културни центар.

У децембру расписујемо конкурс за блокове 25 и 26, будуће седиште пословног света. На месту предвиђеном за Музеј револуције имамо идеју да подигнемо Палату нација, од 20.000 квадрата, нешто као француски Бобур, где би различите земље представљале своје културе –изнео је аргументе главни градски архитекта.

На примедбе које су се много пута чуле да је Ушћу изопштена локација, односно да нема добре везе јавног превоза са осталим деловима града, Бобић каже да ће се у близини, на око 300 метара удаљености, налазити станица метроа, а и, како напомиње, булеварима Николе Тесле и Михајла Пупина саобраћа по неколико линија градског превоза.

Иако на овом простору има подземних вода, што је потврђено при изградњи палате Ушће шездесетих година прошлог века, градски архитекта сматра да нема бојазни, јер је технологија градње у међувремену напредовала, а осим тога већ у јануару ће бити формиран тим експерата који ће разматрати начин градње, као и финансирање будуће институције културе. Бобић сматра да вредност целе инвестиције не би требало да премаши 60.000.000 евра.

За сада је познато да ће се нови храм уметности простирати на око 27.000 квадрата, а чиниће га дворане за оперу, балет и концерте у које ће моћи да се смести 1.400 људи. Мања помоћна сала ће имати капацитет за 700 гледалаца.

Простор овог здања, најављује наш саговорник, највероватније ће бити употпуњен са 15.000 квадрата намењених за комерцијалне садржаје, будући да нигде у свету опере не могу саме себе да издржавају, јер не функционишу по комерцијалном принципу.

На питање шта ће бити са околним сплавовима и да ли се они уклапају у будући амбијент, Бобић каже :

– У рукавцу ће сигурно остати одређен број сплавова, јер они су постали бренд Београда. Нема странца који посети наш град, а да њих заобиђе, само их треба  дотерати у техничком и ликовном смислу.

Уосталом, како додаје, детаљни план за простор око Ушћа који обухвата и зграду Опере наћи ће се на јавном увиду, па ће сви који имају другачије мишљење моћи то и да аргументовано изложе.