Нови скок српске науке

Србија је искорачила још један корак у висину, у надметању које се назива „звезда у успону”(Rising Stars). Не мучите се да откријете која је то спортска игра, на делу је одмеравање у малим сивим ћелијама овдашњих истраживача.

Свака два месеца веома строги и цењени „Научна осматрачница” (Science Watch) самерава колико су који појединци, часописи, институти и земље узнапредовали у беспоштедном објављивању властитих открића.

Својеврсна лига шампиона у знању.

У ногомету ни да се домогне прилике да заигра, у главомету од лаке ласти побеђује. Навикнут на кукање, наш народ радије ће оплакивати испадање Црвене звезде и Партизана него што ће се дивити успесима својих научника. И политичари су из народа, уколико се другачије не испостави.

Пре седмицу дана смо с великом тугом обзнанили да Београдски универзитет није ушао на чувену Шангајску листу (претекао га је Загребачки), сада с већом радошћу обелодањујемо нови скок српске науке.

Срећан број – тринаест

Крајем септембра Србија је водила у 11 научних подручја, недавно је испредњачила у још два – укупно тринаест (само у овом случају срећан број). Миц по миц, али само напред. Насупрот опеваном афоризму Владе Булатовића Виба – „Корак напред, два назад”.

Најученији људи у нас препустили су такво напредовање другима.

Као и у спортском, и у умном такмичењу редослед се повремено мења.

Навешћемо у којим је то областима наша надмашила остале земље (према најсвежијем распореду): пољопривредне науке, биологија и биохемија, хемија, клиничка медицина, рачунарске науке, инжењерске науке, наука о материјалима, фармакологија и токсикологија, физика, науке о биљкама и животињама, психијатрија и психологија, друштвене науке (уопште) и свемирске науке (шта год се под тим подразумевало).

Повратила је, дакле, вођство у биологији и биохемији које је у пређашњем самеравању препустила Камеруну. У претходном је, ако се сећате, преузела прво место у пољопривредним наукама – што је разумљиво имајући у виду педолошко-климатске особености и богато истраживачко завештање из минулих деценија, и свемирским наукама (а то није, баш, лако растумачити).

„Томсон-Ројтерс”,који кроз сажете статистичке извештајеприказујепрегледе кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету, истиче да Србија наставља своју превласт, са звањем „звезда у успону” на више поља.

Подсетимо да је поменута компанија својевремено преузела Институт за научне информације из Филаделфије, најчувенију међународну установу у оцењивању научног доприноса (сцијентометрија), која је увела разврставање научника, часописа и дисциплина према навођењу (цитирање).

Наука се уздиже, а земља?

У неколико наврата, прошле и претпрошле године, наша земља је издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web service) „Томсон-Ројтерса”. Процене које указују на убрзани напредак наших истраживача заснивају се на библиометријским подацима, прикупљеним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „Суштински научни показатељи” (Essential Science Indicators), чије се коришћење, иначе, наплаћује.

Промене у чињеницама се сваког другог месеца занављају, а „Научни осматрач” објављује списак научника, института, земаља и часописа који су остварили највећи постотак у укупном навођењу (цитирање). Србија се више пута појавила међу државама названим „звезде у успону”. Како се то установљује?

У разматрање се узима 4.400 научних часописа за сва истраживачка подручја (сваке године најмање 200 најцитиранијих), из чега се извлаче закључци које то области највише напредују, које земље имају највише утицаја, ко су најцитиранији појединци и најнавођенији часописи. Уколико желите да имате дубљи увид у истраживачку моћ института, компанија, издања и земаља, можете приступити широј бази података с више од 11.000 часописа разврстаних у „Суштинским научним показатељима”.

Овакве процене и оцене су први пут изашле на светло дана 1981. године.

Саме научнике и државне званичнике ваљало би особито да обрадује сазнање да је наша земља предводница у данас најбитнијим подручјима за истраживање и високо образовање. Наука иде узлазном линијом, а преостали део наше земље?