Колико је прекобројних професора

Министарство просвете и науке објавиће до краја недеље податке о броју наставника који су вишак, након што се још једном „прочешљају листе” које су достављене школским управама, рекао је јуче за наш лист Зоран Костић, помоћник министра.

– Видећемо након те дупле контроле да ли је неко дозволио да опстане одељење које има ђака испод прописаног минимума. Чињеница је да прекобројни наставници остају делом без норме часова. Они ће бити распоређени по школама којима недостаје одређени кадар. Тек после тога можемо рећи колико професора нема норму, односно да је без посла. Ако се догоди да наставник остане без иједног часа, без могућности да негде буде распоређен, он неће напустити образовни систем док не буде добио отпремнину – рекао је Костић.

По његовим речима, министар није дозволио расписивање конкурса за пријем нових просветних радника док се кадар са листе технолошких вишкова не исцрпи.

Тачне податке о броју запослених који су вишак још немају ни синдикати, а о бројкама избегавају да говоре и директори. Оно што је до медија ових дана успело да стигне јесу спорадични подаци попут Чачка где је, по изјавама челника синдиката, осам учитеља технолошки вишак, док је у Смедереву 80 прекобројних просветара. Костић напомиње да те бројке нису релевантне и да ће се правим сматрати само они подаци које просветне власти званично саопште.

Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника „Независност”, за наш лист тврди да „коначна бројка неће бити тако страшна како се очекује”.

– Неће бити тако много оних без посла као што је то помпезно најављено. Није направљена добра анализа на терену. Мислим да је то предизборна прича, да ће министар изаћи у сусрет запосленима, спречиће се улазак нових људи, јер у систем образовања сваке године уђе од 1.000 до 2.000 нових људи и тако ће решити проблем вишка запослених – сматра Живановић.

На наш коментар да ипак подаци говоре о томе да се смањио број ђака, а повећао број наставника у последњих 15 година, он одговара да не треба заборавити да је у Србији бар 500 школа више са статусом правног лица него што треба да буде према стандардима и да је исти тај министар донео закон о ангажовању правника на месту секретара, „што је још хиљаду и нешто људи”.

Бранислав Павловић, председник Синдиката радника у просвети, сматра да се сваки случај мора гледати појединачно и „да има доста колега који су за пензију, али не желе да иду”.

– Имамо вишка наставника, неке смо успели да удомимо у школе у којима је постојала потреба због већег броја ђака, неки ће отићи у пензију, али нажалост биће и оних који ће остати са мањом платом –каже Слободан Малушић, директор београдске Основне школе „Ђура Даничић”.

А директор ОШ „Скадарлија” Анђелко Кунарац сматра да је дошло „зло време за младе људе када је реч о запошљавању”.

– Извештај о вишку запослених треба да сачини онај директор у чијој школи има вишка, што је иначе јако непопуларан израз. Ми немамо тих проблема за разлику од других школа, имали смо среће и да смо једна од ретких школа у којој се у односу на период од пре 10 година благо повећао број деце – каже Кунарац.

А какво је расположење међу наставницима, може се наслутити и на основу коментара на сајту Уније просветних радника Србије:

– Ма да... отпремнина од две-три хиљаде евра ће нас спасити јада и беде. Мени треба посао! Схватите ви већ једном, и у министарству и у синдикатима, ми смо живи створови са породицама, децом на школовању, кредитима... а не статистика! Ко ће особу у петој деценији са просветарском дипломом игде да прими. За пензију ниси, а за нови посао већ престарео.

– Директори раде шта хоће – лажирају податке, примају кога хоће, не показују никоме резултат психо-физичког теста, чак и не приказују тачно потребу за кадровима и то све знају у школским управама. Давно сам предлагао да спискови вишкова и мањкова буду јавни на неком сајту…

– Највеће махинације су са изборним предметима, ту се тек примају људи преко веза и везица…

А према студији „Рационализација средњошколског система образовања у Србији” коју су 2007. године за потребе наших просветних власти припремили Џон Вест и Андре Пир, у Србији „постоји озбиљно питање контроле броја наставника”. Како су стручњаци констатовали „занимљиво је да се број наставника повећава, како се број ученика смањује”.

Статистички подаци говоре да је највећи број округа имао непропорционално повећање броја наставника у односу на повећање броја одељења. Посебно се истиче мачвански округ, где је повећање броја наставника веће од 20 одсто, а при том није било промена у броју одељења. Западнобачки и јаблански округ су имали повећање од 10 одсто броја наставника у односу на четири одсто смањења броја одељења.

Највише нових просветара стигло је школске 2003-2004. године.

Прошле године, синдикати су баратали следећим подацима: школске 1995-1996. године било је 114.000 запослених у просвети, а сада их има око 128.000, иако је у међувремену смањен број ученика за 200.000. Каква је заправо ситуација биће познато до почетка нове школске године.