Тадић домаћин регионалног самита 2. септембра

БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић 2. септембра биће домаћин деветог Унесковог састанка шефова држава Југоисточне Европе, а учешће је, како је Танјугу речено у Кабинету председника, до сада потврдило више шефова држава из региона, генерални секретар Унеска Ирена Бокова и низ других званица.

На самиту под називом „Савремена уметност, помирење у југоисточној Европи”, у једном од најпознатијих археолошких налазишта у земљи, Виминацијуму код Костолца, учествоваће председници Албаније Бамир Топи, члан Председништва Босне и Херцеговине из реда бошњачког народа Бакир Изетбеговић, председник Бугарске Георги Прванов, Хрватске Иво Јосиповић, Македоније Ђорђе Иванов и Црне Горе Филип Вујановић.

Поред њих, у раду Самита учествоваће и генерални директор Унеска Ирина Бокова, европска комесарка за образовање, културу, мултијезичност и младе Андроула Василиоу и генерални директор за образовање, културу и наслеђе, младе и спорт Савета Европе Габриела Батаини -Драгони.

Грчка и Молдавија ће на Самиту бити представљене на нивоу министра културе и заменика министра културе.

Након пленарног заседања учесници самита обићи ће арехолошко налазиште Виминацијум, саопштено је из кабинета председника Србије.

Након другог дела пленарног заседања медијима ће се обратити председник Тадић и генерални директор Унеска Ирина Бокова.

Поред званичника, очекује се и присуство регионалних министара културе и стваралаца који се баве темом самита - модерном уметношћу и њеном улогом у помирењу, у региону који је прошао буран и тежак период.

Генерални секретар Унеска Ирина Бокова први пут ће боравити у Србији од како је именована на ову функцију.

Њен долазак има додатни значај у чињеници да следи после недавног покушаја Приштине на 35. редовном годишњем заседању Комитета за светску баштину Унеска, у Паризу, да српске манастире на Косову представи као средњовековне споменике Косова.

Србија је тада „одбранила” припадност Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке у Призрену српској културној баштини.

Покушаји присвајања српске културне баштине

Србија на листи споменика под заштитом Унеска има бројна природна и културна добра, али је оцена стручњака који сарађују са том агенцијом УН да сарадња мора бити боља и да остају „нека проблематична питања”, као што је покушај присвајање српске културне баштине од стране привремених косовских власти.

Унеско је специјализована агенција Уједињених нација основана са циљем изградње мира, стварања дијалога између цивилизација, култура и народа и промоције међународне сарадње кроз образовање, науку и културу.

Унеско има 193 земље чланице и седам придружених чланица, а своје активности, организација спроводи кроз пет главних програма - образовање, природне науке, друштвене науке, култура и комуникације и информације.

Бивша СФРЈ постала је чланица Унеска 31. марта 1950. године. Њено учешће на састанцима и конференцијама суспендовано је почетком деведесетих година прошлог века.

СР Југославија постала је чланица огранизације 20. децембра 2000. године, а Југославију наслеђује државна заједница Србије и Црне Горе 2003. године да би, по проглашењу независности Црне Горе, чланство Србије и Црне Горе у Унеску на себе преузела Србија 3. јуна 2006. године.

Корени Унеска могу се пронаћи још у резолуцији Лиге народа из септембра 1921. године када се појавила потреба за међународном интелектуалном сарадњом. Међународни комитет о интелектуалној сарадњи основан је јануара 1922. године као консултантски орган.

Наредних година основано је неколико организације за развој међународног образовања али је њихов рад зауставио Други светски рат.  

Унеско против расизма

Унеско је под својим садашњим именом основан 4. новембра 1946. године када је на снагу ступио њихов устав који је ратификовало 20 земаља света.

Једно од највећих достигнућа Унеска је његов рад против расизма који је почео са декларацијама светски познатих антрополога а завршен 1978. године Декларацијом о раси и расним предрасудама.

Када је реч о образовању, пилот пројекат Унеска био је пројекат основног образовања на Хаитију који је почео 1947. године. Потом су уследиле мисије у друге земље, као и препорука да основно образовање у земљама чланицама треба да буде бесплатно и обавезно.

На пољу културе, Унеско је учествовао у такозваној Нубија кампањи покренутој 1960. године са циљем премештања Великог храма из Абу Симбела како га не би Нил поплавио после изградње Асуанске бране. Током кампање која је трајала 20 година пресељена су 22 споменика и археолошка комплекса.

То је била прва и највећа кампања у серији сличних, укључујући пројекте у Пакистану, Непалу, Мароку и Грчкој,

Рад на светском наслеђу резултирао је оснивањем Комитета за светско наслеђе 1976. године и уписивањем првих места на Листу светског наслеђа 1978. године.

После састанка Унеска у Паризу у децембру 1951. године, три године касније отворен је Европски центар за нуклеарна истраживања ЦЕРН, који је 1989. године био место рађања Светске мреже .