Навала на хипотеку

До краја ове године у Србији ће се завршити 83 одсто катастра непокретности. Завршени су послови у ванградским рејонима. Што се Београда тиче, завршен је катастар непокретности за општине Врачар и Савски венац. "Политика" је, међутим, ових дана писала о проблемима који су се јавили баш у тим општинама, јер је у њима стала трговина станова. Она је стала због успорене процедуре издавања извода из земљишних књига, а процедура је успорена –  због замене старог система замишљених књига новим. Јединственим катастром непокретности.

Др Иван Алексић, директор Републичког геодетског завода, у разговору за "Политику" каже да је, иако је остало да се обради још "само" 17 одсто територије, преостао огроман посао, јер се уводи катастар непокретности и обавља евиденција имовинских права у градовима, у којима су и највећи проблеми.  У градовима је највећа невоља то што власници не поседују одговарајућа документа о становима и осталим непокретностима, као и то што им станови нису укњижени, што је иначе проблем најизраженији у општини Нови Београд. Ту је ситуација компликована и због чињенице да је донедавно та општина припадала катастарској општини Земун.

Помоћ Светске банке

Иначе, пројекат увођења катастра непокретности и евиденције имовинских права почео је да се реализује тек пре две године, јер држава пре тога није имала пара за то. Проблема је било и због недостатка неопходне документације, власничког статуса друштвене својине, као и застарелости технологије у овој области.

Овај обиман и сложен посао сада се реализује, каже др Алексић, из кредита Светске банке вредног 30 милиона долара, и донација Европске агенције за реконструкцију. Ради се много, но послови катастарских служби умножили су се и због тога што се трговина и, уопште, број трансакција са непокретностима знатно повећао. Само од прошле године, од доношења Закона о хипотеци, одобрено је рецимо 170 милиона евра за хипотекарне кредите, али се предвиђа да ће наредне године "притисак" на катастарске службе за издавање "имовинских листова" и података потребних за трансакције непокретности и добијање хипотекарних кредита бити – само још већи.

Из средстава Европске агенције за реконструкцију финансира се иначе значајан "твининг пројекат", вели др Алексић. Увелико се ради на изради планова развоја Републичког геодетског завода за наредних десет година, при чему су у израду ових стратешких планова укључени и стручњаци из Немачке. Они су били укључени и у израду Нацрта Закона о државном премеру и катастру који ће, након што га Влада Србије размотри, бити упућен Народној скупштини на усвајање. Цео овај сложени правни посао био је, по речима др Алексића, условљен и успорен процесом доношења Устава Србије, али је сада, после његовог усвајања, "отворен" пут за доношење новог закона о државном премеру и катастру, као и подзаконских аката.

Дигитални подаци

У наредној години послови ће се радити у 52 града. Приоритет имају Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Планирано је да у Београду прва на реду буде највећа градска општина – Палилула, а потом би уследила израда катастра за Гроцку, Звездару... Иначе, у 2007. години ће се утрошити седам милиона долара из кредита Светске банке и око два милиона евра из донација Европске агенције за реконструкцију. Пројекат увођења катастра непокретности завршиће се, у потпуности, 2010. године.

У наредној години обавиће се још један велики посао. На пролеће ће почети ортофото снимање Србије. Прво ће се снимати Војводина, а затим и Београд, из авиона,  дигиталном камером. У руралним рејонима размера је 1: 5.000, а у градовима 1: 1.000. Снимци ће бити коришћени за израду дигитализованих катастарских планова и карата, као и базе геодетских и катастарских података. Таква база података, како наводи др Алексић, урадиће се за целу Србију.  Након тога ће се послови сваковрсног планирања, од просторног до планова за инфраструктуру, на основу централне базе података, радити пет пута брже и исто толико пута јефтиније него досад.

Наредне године почеће и послови на дигитализацији података из катастра непокретности и из земљишних књига. То ће омогућити да се створи јединствена база података. Овај посао, по речима др Ивана Алексића, нов је и у Европи. Њега су недавно започели Норвежани и Швеђани и завршиће га до 2008. године.

Колику корист доноси увођење нових технологија показује, рецимо, увођење система глобалног позиционирања, односно Џи-Пи-Еса. Мрежа Џи-Пи-Ес у Србији ради се од децембра прошле године. У овој години потписано је 45 уговора са приватним компанијама о коришћењу мреже. Мисија Светске банке очекује да ће се потписати још стотину уговора са приватним компанијама. Мрежа је, иначе, самоодржива, јер је у првих девет месеци у овој години остварила приход од 1,5 милиона динара...

Кад посао у Србији буде окончан, дакле до 2010. године, власници, овлашћена лица и институције (али само они) моћи ће да добију потребне податке из рачунара. Оваква ефикасност у раду у области катастра биће од користи за грађане и државу, а за привреду ће, тврди др Иван Алексић, бити замајац напретка.

--------------------------------------------------------------------------

Бесплатна правна помоћ

У Србији су прилике тешке. Неки људи немају новца, нити знања како да укњиже своје непокретности и да на основу тога добију хипотекарне кредите. У Србији ће се, за почетак, како наводи др Алексић, у девет градова пружати бесплатна правна помоћ за укњижбу непокретности. Прве такве канцеларије за правну помоћ отвориће се у Београду, затим у Новом Саду и Нишу. То ће бити у марту наредне године.