Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Косовски статус, босанска овлашћења

Косовски статус, босанска овлашћења

Будући "међународни цивилни представник" на Косову и Метохији моћи да ће поништава одлуке и законе које усвоје влада, скупштина у Приштини или општинске скупштине и вероватно ће имати мандат да смењује изабране функционере ако оцени да они спречавају примену решења о статусу. Његова овлашћења веома ће личити на овлашћења високог представника у Босни и Херцеговини. То се наводи у првом извештају тима за припрему мисије Европске уније на Косову, који је "Политика" добила у Бриселу. Реч је о документу у коме се не помиње ни реч "независност" нити неки други облик статуса Космета, односно, који ни на који начин не улази у то за какво ће се решење статуса одлучити Савет безбедности Уједињених нација. Какав год био статус, Унмик одлази, а замењује га Европска унија, може се закључити из извештаја који је наша редакција добила.

Тим Европске уније, који од октобра борави у Приштини, позива се на делове предлога статуса које је већ написао Марти Ахтисари и у извештају наводи да ће међународног представника постављати Савет безбедности УН на препоруку Међународног одбора за управљање (International Steering Board), који би требало да се стара о примени решења. Предвиђа се да ће та особа потом бити именована и за специјалног представника Европске уније, како би могла да има овлашћења и над полицијским и правосудним телима која ће на Косово послати ЕУ. Међународни одбор за управљање ће након две године размотрити да ли треба укинути или смањити овлашћења међународног цивилног представника.

Тим Европске уније у извештају за који напомиње да садржи само "прелиминарна размишљања" наводи и редослед потеза. Најпре ће, тврди се, Савет безбедности УН усвојити резолуцију о статусу Косова. Непосредно потом биће именован међународни представник, а у исто време почеће да ради Међународна цивилна канцеларија која ће заменити Унмик. Она би требало да надгледа примену споразума. Предвиђено је и да та институција има две себи подређене канцеларије – једну у Косовској Митровици, другу у Београду. "Функција потканцеларије у Београду била би да буде у вези са српском владом око питања примене статуса, али њено отварање наравно зависи од тога да ли ће српска влада прихватити да таква канцеларија има такву улогу непосредно после решења статуса", пише у извештају. Такође се предвиђа да ће Унмик на Косову остати три или четири месеца по одређивању статуса, пре него што Међународна цивилна канцеларија преузме сва овлашћења.

Главни задатак ЕУ ће бити да води ту канцеларију и да брине о полицији, судству, царини и затворима. Процена тима из Брисела је да ће на Косову остати страни војници под командом НАТО-а а да ће ОЕБС имати задатак да надгледа примену решења на општинском нивоу (као у БиХ).

Позивајући се на "индикације" из косовског преговарачког тима и УНОСЕК-а – канцеларије Мартија Ахтисарија – тим за припрему мисије ЕУ тврди да ће српска заједница на Косову "имати контролу и над неким областима које се обично не дају локалним властима". То би биле надлежности у високом школству и управљању болницама.

Вероватно је, наводи се у извештају, да ће решењем бити дозвољено одржавање хоризонталних веза између општина (чиме се дозвољава сарадња већинских српских области), као и "ограничено и транспарентно повезивање између српских општина и власти у Београду, можда укључујући и дозволу да се финансирају неке општинске надлежности". Такође се додаје да ће главни верски и културни споменици и цркве и манастири Српске православне цркве бити заштићени физички. У заштитном појасу око њих биће забрањена свака градња, а Црква ће бити изузета од плаћања пореза. Међутим, бриселски тим не наводи шта ће бити са Косовским заштитним корпусом, оружаном формацијом која је настала из ОВК. Само се објашњава да његова улога тек треба да буде дефинисана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.