Клуни усталасао Лидо

Од нашег специјалног извештача

Венеција, Лидо– Нема шта, синоћни почетак 68. Венецијанског фестивала протекао је ексклузивно и помпезно, како сваки угледни фестивал само пожелети може. На црвеном тепиху испред Сале Гранде, врхунске филмске звезде. У истом тренутку, на истом месту заједно: Џорџ Клуни, Пол Ђамати, Филип Симор Хофман, Мариса Томеј и Рајан Гозлинг..., док се у реновираној дворани врте ролне новог Клунијевог филма „Мартовске иде”.

Сам филм и није баш за разиграни и еуфорични фестивалски почетак, јер је реч о веома озбиљној и мрачној, савременој политичкој драми. О филмском делу изузетно чврсте и прецизне драматуршке структуре, визуелно статичним (у функцији и оправдано), са обилним и сложеним дијалозима у којима се до детаља рашчлањује унутрашњи механизам политичких кампањаза номинације за трку за америчке председничке изборе. Другим речима – ово није врста филма уз који се гледалац опушта и забавља. Клуни као редитељ то, иначе, никада и не чини.

„Мартовске иде” је филм настао према успешном позоришном комаду Боа Вилимона, који је и сам, као саветник за медије и публицитет, учествовао у кампањи гувернера Хауарда Дина за демократског кандидата за председника 2004. године, те је своја искуства и своју „политичку трагедију”, веристички и из прве руке ставио на папир. Клуни је за филм проширио и до детаља разрадио ову читаву „шкакљиву ствар”, проговоривши оштро о политичкој корупцији, политичким издајама и добро скривеном неморалу у унутрашњим политичким играма. У том смислу, „Мартовске иде” је добар и снажан филм, здушно потпомогнут сјајном глумачком игром читавог ансамбла, али ово није и најбољи од свих филмова које је Клуни режирао.

Из филма „Мартовске иде”

Приликом јучерашњег сусрета са новинарима, Клунија су обасипали питањима на тему и његове личне председничке кандидатуре и његовог могућег политичког живота.

– Нећу се кандидовати за председника, јер је садашњи председник паметнији и пристојнији од мене. Не знам зашто би се у овом времену и тренутку у САД било ко други кандидовао осим Обаме, јер било која друга власт, и демократска и републиканска, морала би се суочити са свим проблемима који су нагомилани, које је и Обама наследио. Међутим, ја сам оптимиста и верујем да ће се ова влада извући из кризе–одговорио је Клуни.

И док су око њега севали блицеви, у исто време, у дворани Дарсена, приказивао се документарац легендарног америчког документаристе Фредерика Вајзмана. А Вајзман, ни мање ни више него о париском „Крејзи хорсу”, том недостижном храму еротике и телесног савршенства, краљевини кабареа. Симпатичан и визуелно мајсторски изведен филм, изазован нарочито за мушки део популације. На пројекцији осим редитеља Вајзмана и директора „Крејзи хорса”, присуствовале су и две примабалерине из овог париског ноћног светишта, награђене бурним аплаузом.

Првог фестивалског дана виђен је још један филм из програма „Дани аутора”–ново дело кинеског редитеља Лу Јеа „Летња палата”, снимљен у Француској, у којем главне улоге тумаче дражесна Корин Јам и звезда филма „Пророк” Тахар Рахим. Назив филма је „Љубав и друге модрице”, а реч је о неочекиваној љубавној причи која се главним јунацима догађа у Паризу. Овај филм ће доћи до наших биоскопа захваљујући дистрибутерској кући „Мегаком”.

Већ данас, пред ужареном венецијанском публиком, наћи ће се филмови „Покољ” Романа Поланског и „В. И.” у режији музичке мегазвезде Мадоне.