Kluni ustalasao Lido

Od našeg specijalnog izveštača

Venecija, Lido– Nema šta, sinoćni početak 68. Venecijanskog festivala protekao je ekskluzivno i pompezno, kako svaki ugledni festival samo poželeti može. Na crvenom tepihu ispred Sale Grande, vrhunske filmske zvezde. U istom trenutku, na istom mestu zajedno: Džordž Kluni, Pol Đamati, Filip Simor Hofman, Marisa Tomej i Rajan Gozling..., dok se u renoviranoj dvorani vrte rolne novog Klunijevog filma „Martovske ide”.

Sam film i nije baš za razigrani i euforični festivalski početak, jer je reč o veoma ozbiljnoj i mračnoj, savremenoj političkoj drami. O filmskom delu izuzetno čvrste i precizne dramaturške strukture, vizuelno statičnim (u funkciji i opravdano), sa obilnim i složenim dijalozima u kojima se do detalja raščlanjuje unutrašnji mehanizam političkih kampanjaza nominacije za trku za američke predsedničke izbore. Drugim rečima – ovo nije vrsta filma uz koji se gledalac opušta i zabavlja. Kluni kao reditelj to, inače, nikada i ne čini.

„Martovske ide” je film nastao prema uspešnom pozorišnom komadu Boa Vilimona, koji je i sam, kao savetnik za medije i publicitet, učestvovao u kampanji guvernera Hauarda Dina za demokratskog kandidata za predsednika 2004. godine, te je svoja iskustva i svoju „političku tragediju”, veristički i iz prve ruke stavio na papir. Kluni je za film proširio i do detalja razradio ovu čitavu „škakljivu stvar”, progovorivši oštro o političkoj korupciji, političkim izdajama i dobro skrivenom nemoralu u unutrašnjim političkim igrama. U tom smislu, „Martovske ide” je dobar i snažan film, zdušno potpomognut sjajnom glumačkom igrom čitavog ansambla, ali ovo nije i najbolji od svih filmova koje je Kluni režirao.

Iz filma „Martovske ide”

Prilikom jučerašnjeg susreta sa novinarima, Klunija su obasipali pitanjima na temu i njegove lične predsedničke kandidature i njegovog mogućeg političkog života.

– Neću se kandidovati za predsednika, jer je sadašnji predsednik pametniji i pristojniji od mene. Ne znam zašto bi se u ovom vremenu i trenutku u SAD bilo ko drugi kandidovao osim Obame, jer bilo koja druga vlast, i demokratska i republikanska, morala bi se suočiti sa svim problemima koji su nagomilani, koje je i Obama nasledio. Međutim, ja sam optimista i verujem da će se ova vlada izvući iz krize–odgovorio je Kluni.

I dok su oko njega sevali blicevi, u isto vreme, u dvorani Darsena, prikazivao se dokumentarac legendarnog američkog dokumentariste Frederika Vajzmana. A Vajzman, ni manje ni više nego o pariskom „Krejzi horsu”, tom nedostižnom hramu erotike i telesnog savršenstva, kraljevini kabarea. Simpatičan i vizuelno majstorski izveden film, izazovan naročito za muški deo populacije. Na projekciji osim reditelja Vajzmana i direktora „Krejzi horsa”, prisustvovale su i dve primabalerine iz ovog pariskog noćnog svetišta, nagrađene burnim aplauzom.

Prvog festivalskog dana viđen je još jedan film iz programa „Dani autora”–novo delo kineskog reditelja Lu Jea „Letnja palata”, snimljen u Francuskoj, u kojem glavne uloge tumače dražesna Korin Jam i zvezda filma „Prorok” Tahar Rahim. Naziv filma je „Ljubav i druge modrice”, a reč je o neočekivanoj ljubavnoj priči koja se glavnim junacima događa u Parizu. Ovaj film će doći do naših bioskopa zahvaljujući distributerskoj kući „Megakom”.

Već danas, pred užarenom venecijanskom publikom, naći će se filmovi „Pokolj” Romana Polanskog i „V. I.” u režiji muzičke megazvezde Madone.