Први тест владајућег тандема

Пошто је руски председник Дмитриј Медведев потписао указ по коме се избори за Државну думу заказују за 4. децембар, премијер Владимир Путин је у уторак и званично отворио кампању за 450 посланичких места.

Ма колико деловала као вест вредна пажње, чињеница је да су избори за Думу већ дуже време у дубокој сенци једне друге дилеме: ко ће на пролеће наредне године пред грађане изаћи као кандидат за председника. Око тога би парламентарно огледање могло да пружи неке одговоре.

Број гласова које буде добила Путинова владајућа партија Јединствена Русија, биће јасан сигнал шта о њему, али и о Медведеву, мисле обични Руси, шта од њих очекују, чему се надају.

У суштини, све је једноставно: Медведев „служи” први мандат и сва врата за останак на председничкој функцији, и после марта 2012. остају му отворена. С друге стране, Путин је „одрадио” паузу неопходну да би се поново са пуним правом кандидовао за место у Кремљу.

Током протекле три и по године (прошли председнички избори одржани су у марту 2008), тандем Медведев–Путин функционисао је како ваља. Онда су се појавили изазови, пре свега на геополитичком плану: од светске финансијске кризе до револуција у арапском свету.

Како у деликатним ситуацијама грађани инстинктивно траже лидера, Медведев и Путин објективно нису у једнакој равни.

Погрешно би било потценити значај децембарских избора. Нови депутати бирају се на мандат од пет, а не као до сада четири године.

Према првим проценама, кандидати Јединствене Русије ће заузети највише депутатских фотеља и у Думи наредног сазива. Око преосталих места, а таквих тешко да ће бити више од 40 процената, бориће се комунисти (КПРФ) Генадија Зјуганова, либералдемократе (ЛДП) Владимира Жириновског, „Праведна Русија” Николаја Левичева и партија „Права ствар” контроверзног руског милијардера Михаила Прохорова. Према резултатима најновијих испитивања јавног мњења, остали немају никакве шансе.

Тешко је веровати да ће Јединствена Русија добити толико гласова да би, као у претходном мандату, о државним питањима могла да одлучује без туђе помоћи. То значи да опозиција при доношењу закона и одлука неће, као до сада, бити пуки посматрач.

Према резултатима испитивања расположења Руса, њих чак 72 одсто верује да је земљи потребна јака опозиција. А какво поверење имају у партије које им се нуде, показује и резултат са прошлих избора када се у гласачким кутијама нашло највише листића на којима је било заокружено „против свих”.

Можда је то и разлог што је оваква могућност за предстојеће гласање дефинитивно укинута.