Prvi test vladajućeg tandema

Pošto je ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao ukaz po kome se izbori za Državnu dumu zakazuju za 4. decembar, premijer Vladimir Putin je u utorak i zvanično otvorio kampanju za 450 poslaničkih mesta.

Ma koliko delovala kao vest vredna pažnje, činjenica je da su izbori za Dumu već duže vreme u dubokoj senci jedne druge dileme: ko će na proleće naredne godine pred građane izaći kao kandidat za predsednika. Oko toga bi parlamentarno ogledanje moglo da pruži neke odgovore.

Broj glasova koje bude dobila Putinova vladajuća partija Jedinstvena Rusija, biće jasan signal šta o njemu, ali i o Medvedevu, misle obični Rusi, šta od njih očekuju, čemu se nadaju.

U suštini, sve je jednostavno: Medvedev „služi” prvi mandat i sva vrata za ostanak na predsedničkoj funkciji, i posle marta 2012. ostaju mu otvorena. S druge strane, Putin je „odradio” pauzu neophodnu da bi se ponovo sa punim pravom kandidovao za mesto u Kremlju.

Tokom protekle tri i po godine (prošli predsednički izbori održani su u martu 2008), tandem Medvedev–Putin funkcionisao je kako valja. Onda su se pojavili izazovi, pre svega na geopolitičkom planu: od svetske finansijske krize do revolucija u arapskom svetu.

Kako u delikatnim situacijama građani instinktivno traže lidera, Medvedev i Putin objektivno nisu u jednakoj ravni.

Pogrešno bi bilo potceniti značaj decembarskih izbora. Novi deputati biraju se na mandat od pet, a ne kao do sada četiri godine.

Prema prvim procenama, kandidati Jedinstvene Rusije će zauzeti najviše deputatskih fotelja i u Dumi narednog saziva. Oko preostalih mesta, a takvih teško da će biti više od 40 procenata, boriće se komunisti (KPRF) Genadija Zjuganova, liberaldemokrate (LDP) Vladimira Žirinovskog, „Pravedna Rusija” Nikolaja Levičeva i partija „Prava stvar” kontroverznog ruskog milijardera Mihaila Prohorova. Prema rezultatima najnovijih ispitivanja javnog mnjenja, ostali nemaju nikakve šanse.

Teško je verovati da će Jedinstvena Rusija dobiti toliko glasova da bi, kao u prethodnom mandatu, o državnim pitanjima mogla da odlučuje bez tuđe pomoći. To znači da opozicija pri donošenju zakona i odluka neće, kao do sada, biti puki posmatrač.

Prema rezultatima ispitivanja raspoloženja Rusa, njih čak 72 odsto veruje da je zemlji potrebna jaka opozicija. A kakvo poverenje imaju u partije koje im se nude, pokazuje i rezultat sa prošlih izbora kada se u glasačkim kutijama našlo najviše listića na kojima je bilo zaokruženo „protiv svih”.

Možda je to i razlog što je ovakva mogućnost za predstojeće glasanje definitivno ukinuta.