Да ли Меркелова ублажава ставове

Прашина коју је подигла Ангела Меркел, немачка канцеларка, у Београду својом изјавом да Србија треба да укине паралелне структуре на северу Косова и Метохије, као да се сада, после њене посете Љубљани, донекле слеже. Изјава после састанка са словеначким премијером Борутом Пахором да се „решавању проблема на Косову може прићи поступно” као и да „свака страна мора мало да се покрене” у Београду је дочекана као знак да Немачка ипак није толико „тврда” као што се то мислило у први мах и да перспектива за добијање статуса кандидата није сасвим затворена.

Да ли је заиста реч о ублажавању немачког става или само о прецизирању онога што је рекла у Београду?

Нова изјава Меркелове, како каже Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, представља велики корак унапред за нас. „Она отвара више простора за добијање статуса кандидата до краја године него што је то изгледало током њене посете Београду. Та изјава даје нову, временску димензију целом процесу и могућност да се о томе и даље преговара. Али, генерално, немачки став се свакако неће променити”, оцењује Прибићевић.

Не деле, међутим, сви овај став. Како каже саговорник „Политике” близак дипломатским круговима у Бриселу, Меркелова није ни мислила да паралелне структуре треба да се укину пре давања статуса кандидата. Уосталом и у Љубљани је као пример како треба решавати конфликте на Балкану навела постизање договора између Словеније и Хрватске о арбитражном поступку за решавање питања граница за шта је требало две године.

Наш саговорник подсећа на то да Европска комисија не одлучује о статусу већ коначну одлуку доносе све земље ЕУ. „Штефан Филе, европски комесар за проширење ће да доказује да постоји напредак, а Мирослав Лајчак и Роберт Купер, који преговарају око Косова ће затезати, јер желе максимум уступака од Београда”, каже „Политикин” извор.

Немачка канцеларка ни у Словенији није пропустила прилику да истакне европску перспективу Србије. Уосталом, како је рекла, током њене посете Београду „председник Борис Тадић осетио је да Европа и Немачка имају интерес за чланство Србије у ЕУ”.

Ако је на том европском путу крајњи циљ да Србија призна Косово онда, како указује наш саговорник из Брисела, захтеви за проналажење прихватљивог решења носе заметак признања.

Вацлав Клаус, председник Чешке, са којим се пре неколико дана срео српски председник Борис Тадић, од оних је који сматрају да Србија не би смела да се условљава на путу ка ЕУ. Глас „за” Србији даје и аустријски вицеканцелар и шеф дипломатије Михаел Шпинделегер који би желео да Србија још ове јесени званично добије статус кандидата за пријем у ЕУ. „Да је све у нашим рукама одговор би био ’да’. За то је потребан договор свих 27 држава чланица ЕУ”, објаснио је он у изјави бечком дневнику „Курир”.

У покушај да се изнађе решење које је прихватљиво и за Београд и за Приштину све активније се укључује и Словенија. Премијер Пахор који је пре доласка Меркелове у Љубљану разговарао у четири ока са Тадићем у Београду, најављује свој предлог за излазак из пат позиције. Словенија, како каже Пахор, у суштини дели погледе немачке канцеларке о питању Косова, али „на нешто детаљније промишљени начин него што је то Меркелова представила у Београду”. Он, међутим, за сада не жели да открије јавности детаље своје идеје коју је већ изложио Тадићу током четворочасовног разговора „о неким важним питањима безбедности”, а коју је представио и у Берлину и у Вашингтону. Намерава да се састане и са косовским премијером Хашимом Тачијем.

Словеначки председник Данило Тирк, пак, сматра да је још прерано рећи како ће се захтеви из ЕУ за укидање паралелних структура на северу Косова одразити на статус кандидата за Србију. Он каже да је Меркелова дала Србији мудар савет јер паралелне структуре не помажу никоме.

Пахорово ангажовање, према речима Прибићевића, указује на жељу Словеније да се позиционира као некакав медијатор у преговорима са Приштином. „Она је и раније покушавала да има ту улогу. Та улога може да буде и позитивна. Словенија као земља бивше Југославије овај терен јако добро познаје. У том смислу треба схватити његове речи ’промишљеније него што је то Меркелова рекла’. Словенија има јако добре позиције у Немачкој, а њихове позиције као преговарача су јаче него неког другог због тога што су они признали независност Косова. Значи, не може им Немачка приписивати некакву пристрасност у нашу корист, што би било најопасније у овом тренутку”, каже бивши амбасадор Србије у Берлину.

Има мишљења и да је цела прича око строгости Меркелове пренаглашена, а да се иза тога крије предизборна нервоза политичких актера у Србији. Јер, Београд је мање-више прихватио све захтеве у вези са Косовом само је питање како то саопштити бирачима. Како каже наш саговорник из Брисела, Меркелова је поручила Тадићу да предстојећи избори не би смели да буду изговор за то да се спорна питања са Приштином споро решавају.

Ј. ЦеровинаБ. Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

Могу ли Срби опстати без својих институција

Раденко Недељковић и Рада Трајковић (Фото Танјуг/ Фото Ж. Јовановић)

Косовска Митровица – Недавни захтев немачке канцеларке Ангеле Меркел приликом посете Београду да се укину наводне паралелне структуре на северу Косова, али и изјава Дорис Пак, шефице делегације Европског парламента за југоисточну Европу, да паралелне структуре морају бити уклоњене, различито се тумаче на територији Косова и Метохије. И док једни као Рада Трајковић, директорка невладине организације „Наша Србија” (и директорке Дома здравља у Грачаници) који ради по систему Републичког министарства здравља, сматрају да институције Србије треба „постепено гасити уз подршку међународне заједнице” дотле Раденко Недељковић начелник косовско-митровичког округа оцењује да би то било погубно за Србе и довело би до исељавања.

Укидање паралелних институција, каже Трајковић, значи спровођење децентрализације по систему плана Мартија Ахтисарија с тим што би се децентрализација на северу Косова спровела тако да би „север добио више него остале средине”:

„Укидање паралелних институција на Космету треба да буде одговорно разматрано уз подршку међународне заједнице. Срби са Косова и Метохије морају да решавају своја питања с тим што би требало да направе аутономију унутар Косова, али тако да обезбеде комуникацију и са званичним Београдом и са Приштином”, каже за „Политику” Рада Трајковић.

За разлику од ње Раденко Недељковић за „Политику” истиче да потпуно или постепено укидање такозваних паралелних институција има за циљ исељавање преосталог српског живља са вековних огњишта, а што се у пракси и показало:

„Чињеница је, да где нема институција Србије нема ни Срба. Очигледно да ни Меркеловој али ни делу међународне заједнице није циљ реализација децентрализације већ интеграција у систем косовских институција, односно потпуно исељавање Срба са севера”, каже Недељковић.

Б. Радомировић