Петер Соренсен: Дејтон ствар прошлости

Сарајево – Новоименовани специјални европски представник и шеф делегације Европске уније у БиХ Петер Соренсен изјавио је да ће се актуелни шеф ОХР-а Валентин Инцко питати за све што се односи на Дејтон, а он за све што се тиче ЕУ, те да „не види” како би уопште могло да дођедо неспоразума.

Соренсен ће, како је званично најављено, нову дужност преузети наредног понедељка, односно 5. септембра.

Дописник Срне из Брисела преноси да је нови шеф делегације ЕУ пред долазак у Сарајево оценио да је „Дејтон ствар прошлости” и споразум „оних” околности, који је, како је казао, био „неопходан”.

Соренсен је потврдио да нову функцију преузима са убеђењемда су у БиХ „неопходне” одређене промене и да ће „оно” што намерава радити бити „поглед у будућност, а не у прошлост”.

Према сазнањима Срне новом шефу делегације ЕУ нису апсолутно стране специфичности интереса три народа у БиХ, као ни чињеница да се у овој земљи „не може” много тога постићи „принудом”.

Амбасадор мисије БиХ при Европској комисији Осман Топчагић очекује да ће специјални европски представник и шеф делегације ЕУ „покренути” процес са мртве тачке.

„Очекујемо сигурно ангажман на динамизирању реформских процеса. Овај долазак дуго је најављиван и он би требало да буде на један начин финализација ојачаног приступа ЕУ у БиХ”, казао је Топчагић.

Аналитичари у БиХ, попут Тање Топић, нису баш убеђени да ће све ићи глатко у ситуацији коју, између осталог, оптерећује и чињеница да БиХ ни након скоро годину дана од избора нема извршну власт.

Топићева изражава дозу песимизма зато што „нема гаранције” да ће ови који буду напокон изабрани бити бољи од својих претходника које, подсећа она, није нарочито занимао европски пут БиХ.„Нису се претерано узбуђивали нити су настојали убрзати тај пут и извршити барем део реформи које су нам биле неопходне на том путу”.

Колико је бивше добро плаћене парламентарце интересовало хоће ли и када њихова земља стићи у Европу то потврђују и подаци Центра цивилних иницијатива према којима су они у прошлој години, од планираних 111 закона, усвојили 27, од којих се њих само седам односило на европске интеграције.

Три основне обавезе које стоје пред БиХ јесу усклађивање Устава са Европском конвенцијом о људским правима (случај Сејдић–Финци), затим усвајање закона о државној помоћи, те закона о попису становништва.

Председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић недавно је, позивајући се на став Брисела, изјавио да би БиХ, уколико испуни ове три обавезе „могла” да аплицира за чланство, без обзира на све „политичке тензије, неспоразуме и повећану политичку температуру”.

Петер Соренсен је, пре него што га је на две обједињене функције у БиХ именовала висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон био на дужности шефа Делегације ЕУ у Македонији.