Блуз подно глечера

Ексклузивно за „Политику”

Недеља 28. август, око 10 увече. Аплауз којим су присутни у сали испратили Џошуу Редмана и The Bad Plus у мрак иза сцене претопио се у аплауз из ходника.Организациони тим фестивала– њих тридесетак у мајицама на којима пише „Чинг бум” (Tsching bummm) – формирао је шпалир, снажно аплаудирајући публици која је напуштала Конгресни центар Салфелден. Посетиоци су им узвраћали гласним овацијама. Да ли су овако изгледале прославе тријумфа у старом Риму?

У среду 24. августа одлазим из Београда, на 40 степени Целзијуса, возом ка северу и алпским глечерима. Враћам се песми птице која је прошлог лета озвучавала салфелденски рај. Последњи километри дугог пута осликани су драгим сценама: језеро Цел ам Зе блиста под сунцем, краве „са омота чоколада” мирно пасу по пропланцима, снег се назире са врха Капруна. Адреналин расте: ускоро ће се огласити први акорди из клуба Nexus, почиње 32. Jazzfestival Saalfelden!

Дочекују нас Барбара Штајнбергер, нова шефица организационог тима, и Данијела Нојмајер, аташе за штампу. Листа гостију је дугачка, па ипак ће са сваким попричати, блистајући од радости, баш као и ми. Пред вратима је гужва: сазнајем да су карте за први и последњи концертни дан већ плануле, што се у новијој историји фестивала још није десило. Џез је у моди, очигледно.

„Boom Tic Boom” је добродошлица бубњарке Елисон Милер. Затворених очију, помислили би да бенд води корпулентни тешкаш, а не омалена цура, пуна необузданог беса. Програм је посвећен „свим важним женама у њеном животу”: пијанисткиња Мајра Мелфорд и виолинисткиња Џени Шајнмен су природан избор друштва, басиста Тод Сикафус симпатичан изузетак. Музика се растеже од постбапа, преко блуза и фанкија, до кантрија. Усред соло деонице Шајнменове у нумери „Intermission” (Мери Лу Вилијамс) из публике се оглашава усамљени аплауз: „тап-тап-тап”. „Тап-тап-тап” одговараЏени, а онда и остало троје – одлазећи у непланираном смеру, варијацијама три ноте! Публика храни уметнике да пређу преко границе овостраног.

Блуз-рок амбијенти норвешког трија Bushman’s Revenge призивају дух Џимија Хендрикса, евоцирајући стару дилему – да ли би се гитариста приклонио џезерима, да је поживео? После њиховог сета, весела екипа за шанком приређује comedy show – у акцији су Стивен Бернстин и Кени Волесен, с једне, а Крис Спид и Џим Блек, са друге стране. Празан ход у надсмејавању користим да упознам Бернстина са колегом Николом Марковићем (НИН, jazzin.rs). „Имаш супер мајицу”, коментарише трубач девојчицу са омота албума састава Gutbucket. На улици Kar Češ Brass Band из Церкна поздравља ноћ опијеним тоновима „Месечине” и „За Београд”.

Немачки дует DUS-TI (Пабло Гив – труба, електроника, Мирек Пишни – бубњеви) представља прво велико изненађење фестивала. Пабло је изванредан трубач, са финим осећајем за мелодију, која топи буку бубњева. Заслужио је да дегустира дуњевачу из Србије, све време се правдајући да је сувише млад за жестину. Примењујемо другу тактику: „ово је заправо лек!” Истакнутог швајцарског трија Koch-Schütz-Studer сећамо се са Ринг Ринг фестивала 2006. године. Овде наступају у друштву авангардне уметнице Шили Херш, која средином концерта преузима водећу улогу смишљајући урнебесне приче, попут анализе у којим земљама кајсију (енг. apricot) зову и марелица! Ето и Србије у песми Американке...

Endangered Blood (Фото: Георг Обервегер)

У сали на спрату, Лоренц Раб промовише нови албум :XY Banda („Hyperdrive”). Наслађујемо се перецама у облику слова „X” и „Y”, наздрављајући предстојећим акцијама аустријског трубача нефилтрираним пивом: сутрадан ће на главној сцени представити нови квартет Lorenz Raab Expanded, у недељу ће са њима снимити албум, а у међувремену ће свратити и до сцене у центру града, да поведе весели трубачки оркестар The Bull Horns!

Са те бине заводи нас шарм Маје Осојник. Бечлијка рођена у Крању надахнута је словеначким фолклором, шансоном и напредним рок идејама, све то провлачећи кроз призму џеза. Благо промукли алт и кабаретски манир певања неодољиво подсећају на Зорана Предина. Песме изводи на матерњем језику, детаљно их преводећи Аустријанцима баш као што је некад Зоран Предин Србима преводио песме Лачног Франца. Од колеге Андреаса Фелбера из бечког „Стандарда” добијам енглеску верзију текстова и обећање да ће нас упознати.

Друштво од прве вечери тријумфује у суботње поподне. Кени Волесен и сам успева да створи чудесну музику са пет гонгова, слајд труба Стивена Бернстина се придружује, а онда слушамо посвете Дону Черију, Дјуку Елингтону, Орнету Колмену и Принсу: „ово је скраћена верзија Sexmob”, подсећа Бернстин. Затим дубоко до корена џеза – улични ритам Њу Орлеанса у такту „Rear View” и „I Gotta Right To Sing The Blues” (Кехлер/Арлен стандард), којом нас трубач посебно части: „ево га нови аранжман, премијерно за вас”. У нумери посвећеној Артију Шоу дуету се придружује саксофониста Скерик, из састава The Dead Kenny G’s. Велики финале резервисан је за „As Tears Go By” (The Rolling Stones) и (тематски) бис „Goodnight Irene”, дан пре него што ће ураган Ајрин напасти Њујорк. Момци су на сигурном, али се брига не може избећи...

У паузи нам менаџерка Биргит Габлер усхићено показује снимке Сарајке Наташе Мирковић – Де Ро, цењене певачице са аустријске сцене. Сазнајемо да је певала главну тему у новом филму Анџелине Џоли „У земљи крви и меда”, као и да је са Нишлијом Ненадом Василићем саставила програм са џез аранжманима ex-YU хитова. Причамо о Чолићу, Бреговићу и Штулићу. Обећавамо да ћемо јој превести „Твоје очи” и спојити Наташу са популарним певачем. Мелодија „Кад ја пођох на Бембашу” прати поподневну кафу.

За то време, у сали већ кључа од ватрених тонова Криса Спида и Оскара Норијеге (саксофони), над развратним грувом Тревора Дана (бас) и Џима Блека (бубњеви). Заједничка акција екипе истакнутих авангардиста зове се Endangered Blood. Између free jazz комада углављују укусе Њу Орлеанса („Iris”) и tex-mexa („Tacos at Oscar’s”). Нумере „Elvin Lisbon” и „Uri Bird” су оригиналне посвете Елвину Џонсу и Урију Кејну. Орнетова „Faces and Places” и Монкова „Epistrophy” коначно обликују њихове основне инспирације и остају у ушима целог дана.

Војислав Пантић

(наставиће се)