Bluz podno glečera

Ekskluzivno za „Politiku”

Nedelja 28. avgust, oko 10 uveče. Aplauz kojim su prisutni u sali ispratili Džošuu Redmana i The Bad Plus u mrak iza scene pretopio se u aplauz iz hodnika.Organizacioni tim festivala– njih tridesetak u majicama na kojima piše „Čing bum” (Tsching bummm) – formirao je špalir, snažno aplaudirajući publici koja je napuštala Kongresni centar Salfelden. Posetioci su im uzvraćali glasnim ovacijama. Da li su ovako izgledale proslave trijumfa u starom Rimu?

U sredu 24. avgusta odlazim iz Beograda, na 40 stepeni Celzijusa, vozom ka severu i alpskim glečerima. Vraćam se pesmi ptice koja je prošlog leta ozvučavala salfeldenski raj. Poslednji kilometri dugog puta oslikani su dragim scenama: jezero Cel am Ze blista pod suncem, krave „sa omota čokolada” mirno pasu po proplancima, sneg se nazire sa vrha Kapruna. Adrenalin raste: uskoro će se oglasiti prvi akordi iz kluba Nexus, počinje 32. Jazzfestival Saalfelden!

Dočekuju nas Barbara Štajnberger, nova šefica organizacionog tima, i Danijela Nojmajer, ataše za štampu. Lista gostiju je dugačka, pa ipak će sa svakim popričati, blistajući od radosti, baš kao i mi. Pred vratima je gužva: saznajem da su karte za prvi i poslednji koncertni dan već planule, što se u novijoj istoriji festivala još nije desilo. Džez je u modi, očigledno.

„Boom Tic Boom” je dobrodošlica bubnjarke Elison Miler. Zatvorenih očiju, pomislili bi da bend vodi korpulentni teškaš, a ne omalena cura, puna neobuzdanog besa. Program je posvećen „svim važnim ženama u njenom životu”: pijanistkinja Majra Melford i violinistkinja Dženi Šajnmen su prirodan izbor društva, basista Tod Sikafus simpatičan izuzetak. Muzika se rasteže od postbapa, preko bluza i fankija, do kantrija. Usred solo deonice Šajnmenove u numeri „Intermission” (Meri Lu Vilijams) iz publike se oglašava usamljeni aplauz: „tap-tap-tap”. „Tap-tap-tap” odgovaraDženi, a onda i ostalo troje – odlazeći u neplaniranom smeru, varijacijama tri note! Publika hrani umetnike da pređu preko granice ovostranog.

Bluz-rok ambijenti norveškog trija Bushman’s Revenge prizivaju duh Džimija Hendriksa, evocirajući staru dilemu – da li bi se gitarista priklonio džezerima, da je poživeo? Posle njihovog seta, vesela ekipa za šankom priređuje comedy show – u akciji su Stiven Bernstin i Keni Volesen, s jedne, a Kris Spid i Džim Blek, sa druge strane. Prazan hod u nadsmejavanju koristim da upoznam Bernstina sa kolegom Nikolom Markovićem (NIN, jazzin.rs). „Imaš super majicu”, komentariše trubač devojčicu sa omota albuma sastava Gutbucket. Na ulici Kar Češ Brass Band iz Cerkna pozdravlja noć opijenim tonovima „Mesečine” i „Za Beograd”.

Nemački duet DUS-TI (Pablo Giv – truba, elektronika, Mirek Pišni – bubnjevi) predstavlja prvo veliko iznenađenje festivala. Pablo je izvanredan trubač, sa finim osećajem za melodiju, koja topi buku bubnjeva. Zaslužio je da degustira dunjevaču iz Srbije, sve vreme se pravdajući da je suviše mlad za žestinu. Primenjujemo drugu taktiku: „ovo je zapravo lek!” Istaknutog švajcarskog trija Koch-Schütz-Studer sećamo se sa Ring Ring festivala 2006. godine. Ovde nastupaju u društvu avangardne umetnice Šili Herš, koja sredinom koncerta preuzima vodeću ulogu smišljajući urnebesne priče, poput analize u kojim zemljama kajsiju (eng. apricot) zovu i marelica! Eto i Srbije u pesmi Amerikanke...

Endangered Blood (Foto: Georg Oberveger)

U sali na spratu, Lorenc Rab promoviše novi album :XY Banda („Hyperdrive”). Naslađujemo se perecama u obliku slova „X” i „Y”, nazdravljajući predstojećim akcijama austrijskog trubača nefiltriranim pivom: sutradan će na glavnoj sceni predstaviti novi kvartet Lorenz Raab Expanded, u nedelju će sa njima snimiti album, a u međuvremenu će svratiti i do scene u centru grada, da povede veseli trubački orkestar The Bull Horns!

Sa te bine zavodi nas šarm Maje Osojnik. Bečlijka rođena u Kranju nadahnuta je slovenačkim folklorom, šansonom i naprednim rok idejama, sve to provlačeći kroz prizmu džeza. Blago promukli alt i kabaretski manir pevanja neodoljivo podsećaju na Zorana Predina. Pesme izvodi na maternjem jeziku, detaljno ih prevodeći Austrijancima baš kao što je nekad Zoran Predin Srbima prevodio pesme Lačnog Franca. Od kolege Andreasa Felbera iz bečkog „Standarda” dobijam englesku verziju tekstova i obećanje da će nas upoznati.

Društvo od prve večeri trijumfuje u subotnje popodne. Keni Volesen i sam uspeva da stvori čudesnu muziku sa pet gongova, slajd truba Stivena Bernstina se pridružuje, a onda slušamo posvete Donu Čeriju, Djuku Elingtonu, Ornetu Kolmenu i Prinsu: „ovo je skraćena verzija Sexmob”, podseća Bernstin. Zatim duboko do korena džeza – ulični ritam Nju Orleansa u taktu „Rear View” i „I Gotta Right To Sing The Blues” (Kehler/Arlen standard), kojom nas trubač posebno časti: „evo ga novi aranžman, premijerno za vas”. U numeri posvećenoj Artiju Šou duetu se pridružuje saksofonista Skerik, iz sastava The Dead Kenny G’s. Veliki finale rezervisan je za „As Tears Go By” (The Rolling Stones) i (tematski) bis „Goodnight Irene”, dan pre nego što će uragan Ajrin napasti Njujork. Momci su na sigurnom, ali se briga ne može izbeći...

U pauzi nam menadžerka Birgit Gabler ushićeno pokazuje snimke Sarajke Nataše Mirković – De Ro, cenjene pevačice sa austrijske scene. Saznajemo da je pevala glavnu temu u novom filmu Andželine Džoli „U zemlji krvi i meda”, kao i da je sa Nišlijom Nenadom Vasilićem sastavila program sa džez aranžmanima ex-YU hitova. Pričamo o Čoliću, Bregoviću i Štuliću. Obećavamo da ćemo joj prevesti „Tvoje oči” i spojiti Natašu sa popularnim pevačem. Melodija „Kad ja pođoh na Bembašu” prati popodnevnu kafu.

Za to vreme, u sali već ključa od vatrenih tonova Krisa Spida i Oskara Norijege (saksofoni), nad razvratnim gruvom Trevora Dana (bas) i Džima Bleka (bubnjevi). Zajednička akcija ekipe istaknutih avangardista zove se Endangered Blood. Između free jazz komada uglavljuju ukuse Nju Orleansa („Iris”) i tex-mexa („Tacos at Oscar’s”). Numere „Elvin Lisbon” i „Uri Bird” su originalne posvete Elvinu Džonsu i Uriju Kejnu. Ornetova „Faces and Places” i Monkova „Epistrophy” konačno oblikuju njihove osnovne inspiracije i ostaju u ušima celog dana.

Vojislav Pantić

(nastaviće se)