Модерна Србија се представља...

Док Ханс из Немачке на свом лаптопу чита о новој књизи Давида Албахарија, за то време Жан-Пјер из Француске на свом језику проучава Његошеву биографију... 

Однедавно ово је и реалност будући да Немци и Французи о српској књижевности могу више да сазнају уколико посете новоосноване сајтове www.literatur.rs (на немачком), и www.serbica.fr (на француском). Базе података ових интернет-адреса стално ће бити допуњаване, напомиње Зоран Хамовић, саветник претходног министра културе, за време чијег је мандата, у оквиру програма „Година књиге и језика”, осмишљено представљање наше културе странцима и на овај начин. Ускоро би требало да буде реализован и сајт на енглеском језику, о којем би требало да се стара Српски ПЕН центар, додаје Хамовић.

Немачки сајт који промовише српску књижевност осмишљен је поводом наступа Србије, као земље у фокусу, на лајпцишком Сајму књига у марту ове године. Преводилац Катја Вадевиц за сајт је превела биографије писаца, интервјуе са ауторима, одломке из њихових књига, а потом направила и „прес-клипинг”.

– Сајт је рангиран као први на Гуглу, после рекламних страница попут Амазона, тако да је први пут и немачким читаоцима могућа успешна потрага за српским књигама, писцима или издавачима. Адреса literatur.rs постала је јединствена онлајн-визиткарта српске књижевне сцене за посетиоце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. За време наступа у Лајпцигу близу хиљаду људи тражило је информацију на овој страници, немачки медији су је цитирали, као и културне институције и факултети, обавештава Катја Вадевиц.

На том сајту могу се пронаћи основни подаци о Србији, српском добитнику Нобелове награде, Београдском сајму књига и књижевном фестивалу КРОКОДИЛ, Кишу, Црњанском, и Тишми, али највише информација односи се на биографије савремених писаца старије и средње генерације. Ту је рубрика Интервјуи, текстови преводилаца о интересовању немачких читаоца за српску књижевност, чланак о алтернативној стрип-сцени Србије...

– До данас повратна информација са немачке стране више је него позитивна. Медији и слависти изразили су мишљење да је ово вредан, дугорочан и јединствен пројекат, каже наша саговорница, и додаје да се, према њеном мишљењу, рецепција српске књижевности у Немачкој мења, а да лајпцишки Сајам књига 2011. представља почетак те промене.

Наступ на лајпцишком Сајму био је највећи излет српске књижевности на светску сцену у последњих 30 година. Чињеница да је преведено 30 српских наслова представља стварање нове сфере интересовања за немачког читаоца – каже наша саговорница.

Да би описали наступ Србије на Сајму, страни новинари су, како додаје Катја Вадевиц, најчешће користили речи „Модерна Србија се представља…”

– Немци читају много, али да би се више заинтересовали за српску књижевност, треба нам континуитет у сарадњи, односно база за лобирање код немачких издавача”, сматра Вадевицова која од 1987. живи на релацији Немачка–Србија, где су јој најпре радили родитељи, да би се она, после пада Берлинског зида, вратила у Берлин и завршила политичко-културолошке студије југоисточне Европе.

Миливој Сребро

Сајт за читаоце на француском језику осмислио је Миливој Сребро, професор на Универзитету „Мишел де Монтењ” у Бордоу, који се више година, у оквиру универзитетских истраживања, бави изучавањем рецепције српске књижевности у Француској. Преведени су многи значајни писци али општи је утисак, сматра Сребро, да је српска књижевност, све до данас, остала на маргини културне сцене ове земље.

– Анализирајући незавидну позицију коју српска књижевност заузима у Француској, дошао сам до идеје о креирању једног референтног сајта на француском, који би имао енциклопедијску форму и био посвећен у целини српском језику и књижевности. Тако је настао пројекат www.serbica.fr. Колеге са Универзитета „Мишел де Монтењ” показале су интересовање за овај пројекат, и одлучили да сајт прикључе на своју интернет мрежу. Министарство културе нам је одобрило финансијску подршку, коју, међутим, због неких процедуралних проблема, још нисмо добили. Ипак, надамо се да ће се ти проблеми ускоро решити јер су и одговорни у Министарству заинтересовани да се обезбеди боља видљивост и трајно присуство српске културе у франкофоним земљама – каже наш саговорник.

– Идеја је да се француском читаоцу представе најрепрезентативнији српски писци и дела од средњег века до данас, од Светог Саве до „пост-постмодерниста”, од Слова о љубави до Хазарског речника, уз исцрпну критичку и библиографску апаратуру, као и ремек-дела која ће тек бити објављена. Селекција аутора и дела ће поштовати критеријуме који су, барем за период до Другог светског рата, већ установљени у референтним историјама књижевности – каже Сребро и додаје:

– На сајту су већ представљени прилози, поред оних о класицима из претходних векова, од неколико савремених аутора чију вредност више не треба доказивати, као што су Светлана Велмар Јанковић, Данојлић, Шћепановић, Мићевић, Албахари, Тадић, Петковић, Басара, Петровић…, а планирано је да ускоро буду постављени и текстови о Великићу, Гроздани Олујић, Тасићу (и не само зато што су добитници НИН-ове награде!), као и прилози о драмским писцима Душану Ковачевићу и Биљани Србљановић.

Сајт Сербика пружа краћи историјски преглед српске књижевности од средњег века до данас (Свети Сава, Вук Караџић, Сарајлија, Његош...), текстове о пријему наших дела у француској средини, „Јазавца пред судом” Петра Кочића, на француском језику, на пример, као и радијске интервјуе са Андрићем, Кишом, Добрицом Ћосићем. Ту су критике књига Јована Радуловића, као и, рецимо, Александра Гаталице, биографије писаца, између осталог, и Милована Ђиласа, Бобе Благојевић, Мирјане Бобић Мојсиловић, и многих других.

– Пројекат „Сербика” покренуо је и сопствени електронски часопис. Ова чињеница добија на значају ако се зна да у Француској, после гашења ревија „Migrаtions littéraires” и „Dialogue”, не постоји ниједна периодична публикација посвећена српској књижевности. Тај електронски часопис се редовно ажурира и поседује сталне рубрике: „Књига месеца”, „Песма месеца”(чији је план да с временом начини својеврсну електронску антологију српске поезије на француском), „Интервју”(објављени су до сада разговори са песником и преводиоцем Кољом Мићевићем и прозаистом Негованом Рајићем који живи у Канади) и „Под лупом”(рубрика посвећена студијама и есејима о српским ауторима у којој је недавно објављен есеј Алена Капона о делу Светлане Велмар Јанковић).

Највећи број прилога на овом сајту превели су афирмисани преводиоци наше савремене књижевности: Ален Капон и Борис Лазић. Ту су и колеге из Британије: Дејвид Норис и Владислава Рибникар, из Француске: Бошко Бојовић, Пол-Луј Тома, Сања Бошковић, Александар Прстојевић, Сава Анђелковић и Вељко Станић, из Србије: Јелена Новаковић, Марија Џунић Дрињаковић, Сава Дамјанов…

– Ми смо народ који нема претерано развијену свест о потенцијалима и културним добрима које поседује. Српска књижевност, која има испрофилисан идентитет и вишевековну националну традицију, представља прави трезор аутентичних уметничких вредности, међутим, углавном непознатих и недоступних изван Србије и суседних земаља. Тек смо ударили темеље „грађевини” која ће захтевати у будућности још много труда и стручног знања. И, наравно, времена: јер, не заборавимо, катедрале се граде годинама и деценијама!