И претњама до рецепта

Уколико се утврди да су поједини лекари оштетили касу Републичког завода за здравствено осигурање због прописивања велике количине лекова, новац који је за то урошен исписивањем рецепата биће оспорен здравственим установама у којима они раде, или ће доктори који су несавесно радили морати то да надокнаде плаћањем из свог џепа. Подсећамо да је један лекар у Крагујевцу само једном пацијенту за два месеца прописао чак 533 рецепта за 1.073 кутије лекова. У здравственим установама тврде да нису лекари увек криви због оваквих појава, јер се дешава да пацијентима не могу да докажу да неки медикамент не могу да добију на рецепт.

Прим. др Душан Јоксимовић, директор Дома здравља „Земун”, тврди да је једна ствар када неко несавесно прописује лекове, а друго када су лекари на то приморани. Он истиче да здравствена установа на чијем је он челу има и домара и обезбеђење, али да то не помаже много када им у ДЗ уђу зависници, инсистирајући да им се напишу рецепти.

– У нашу установу долази седам, осам наркомана, улазе у ординацију с ножем и под претњом траже од лекара да им пропишу лекове. Прича о томе да су наши доктори несавесно прописивали „тродон” зависницима није тачна, јер су они то радили под присилом. Ми смо о томе још у мају обавестили општину Земун, Министарство здравља, РЗЗО, Секретаријат за здравство и СУП, који је увек на наш позив долазио и на томе смо им захвални. У картонима су заведени сви случајеви, јер доктори нису у стању да се одупру онима који им прете док не добију шта хоће – рекао је др Јоксимовић.

Највише проблема с насртљивим пацијентима имају лекари опште праксе, који напомињу да понекад тешко могу да им објасне да нешто једноставно не може на рецепт и да морају да купе лек. Др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине београдског ДЗ „Врачар”, каже да је највећи проблем што пацијенти немају навику да доносе извештаје специјалисте, који су неопходни за прописивање терапије.

– Извештаји специјалисте за терапију важе само до заказане контроле. Уколико специјалиста напише пацијенту да треба да дође на контролу по потреби, то значи да му прописана терапија важи за само једну кутију лека. Специјалисте сматрају да немају обавезу да читају листе лекова, па кажу болеснику да узме одређени медикамент, он дође код нас и тражи, а ми онда морамо да се објашњавамо да то не може да се добије на рецепт – нагласила је др Николић-Урошевић.

Наша саговорница сматра да је решење у контролама лекара који саветују пацијенте коју терапију треба да приме, а не само докторе опште медицине. Нико не може да казни лекара, каже она, док се парнични поступак не заврши.

– Може да се догоди да медицинске сестре штанцују рецепте, или волонтери, јер се печат одређеног лекара некад налази код њих. А пошто је реч и електронски штампаним документима, не може да се утврди рукопис особе, већ само стоји факсимил, који је могао да буде злоупотребљен – додала је др Николић-Урошевић.

Раније се дешавало да је због наводног несавесног исписивања рецепата случајеве морао да решава и Суд части Лекарске коморе Србије, а како сматра прим. др Татјана Радосављевић, директорка ове институције, ЛКС може да реагује само онде где су у великој мери оштећена средства Републичког завода за здравствено осигурање, после упућивања молбе из РЗЗО.

– Мислим да тај проблем треба системски да се реши обавештавањем изабраних лекара о томе шта смеју, а шта не, као и организовањем чешћих контрола – објаснила је др Радосављевић.

Сектор за послове контроле РЗЗО, каже Сања Миросављевић, пи-ар ове установе, обавио је у протеклој години 1.360 контрола у здравственим установама и апотекама. Контроле обављају надзорници осигурања РЗЗО, Покрајинског завода, односно филијала.

– Укупно је у установама у Србији контролисан 22.761 рецепт и утврђено је да је фонд оштећен за 3.705.956 динара. Најчешће уочене неправилности у контролама односиле су се на прописивање лекова ван домена специјалности лекара и уношење погрешних података с рецепата од стране апотеке у апликативни софтвер. Обављено су и 64 контроле прописивања и издавања медицинско-техничких помагала која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања. Установама је због неправилности умањено 373.730.33 динара, а након ових мера, спроведена је и мера накнаде штете од лекара у износу од 1.282.751 динара – каже Миросављевићева.