I pretnjama do recepta

Ukoliko se utvrdi da su pojedini lekari oštetili kasu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zbog propisivanja velike količine lekova, novac koji je za to urošen ispisivanjem recepata biće osporen zdravstvenim ustanovama u kojima oni rade, ili će doktori koji su nesavesno radili morati to da nadoknade plaćanjem iz svog džepa. Podsećamo da je jedan lekar u Kragujevcu samo jednom pacijentu za dva meseca propisao čak 533 recepta za 1.073 kutije lekova. U zdravstvenim ustanovama tvrde da nisu lekari uvek krivi zbog ovakvih pojava, jer se dešava da pacijentima ne mogu da dokažu da neki medikament ne mogu da dobiju na recept.

Prim. dr Dušan Joksimović, direktor Doma zdravlja „Zemun”, tvrdi da je jedna stvar kada neko nesavesno propisuje lekove, a drugo kada su lekari na to primorani. On ističe da zdravstvena ustanova na čijem je on čelu ima i domara i obezbeđenje, ali da to ne pomaže mnogo kada im u DZ uđu zavisnici, insistirajući da im se napišu recepti.

– U našu ustanovu dolazi sedam, osam narkomana, ulaze u ordinaciju s nožem i pod pretnjom traže od lekara da im propišu lekove. Priča o tome da su naši doktori nesavesno propisivali „trodon” zavisnicima nije tačna, jer su oni to radili pod prisilom. Mi smo o tome još u maju obavestili opštinu Zemun, Ministarstvo zdravlja, RZZO, Sekretarijat za zdravstvo i SUP, koji je uvek na naš poziv dolazio i na tome smo im zahvalni. U kartonima su zavedeni svi slučajevi, jer doktori nisu u stanju da se odupru onima koji im prete dok ne dobiju šta hoće – rekao je dr Joksimović.

Najviše problema s nasrtljivim pacijentima imaju lekari opšte prakse, koji napominju da ponekad teško mogu da im objasne da nešto jednostavno ne može na recept i da moraju da kupe lek. Dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine beogradskog DZ „Vračar”, kaže da je najveći problem što pacijenti nemaju naviku da donose izveštaje specijaliste, koji su neophodni za propisivanje terapije.

– Izveštaji specijaliste za terapiju važe samo do zakazane kontrole. Ukoliko specijalista napiše pacijentu da treba da dođe na kontrolu po potrebi, to znači da mu propisana terapija važi za samo jednu kutiju leka. Specijaliste smatraju da nemaju obavezu da čitaju liste lekova, pa kažu bolesniku da uzme određeni medikament, on dođe kod nas i traži, a mi onda moramo da se objašnjavamo da to ne može da se dobije na recept – naglasila je dr Nikolić-Urošević.

Naša sagovornica smatra da je rešenje u kontrolama lekara koji savetuju pacijente koju terapiju treba da prime, a ne samo doktore opšte medicine. Niko ne može da kazni lekara, kaže ona, dok se parnični postupak ne završi.

– Može da se dogodi da medicinske sestre štancuju recepte, ili volonteri, jer se pečat određenog lekara nekad nalazi kod njih. A pošto je reč i elektronski štampanim dokumentima, ne može da se utvrdi rukopis osobe, već samo stoji faksimil, koji je mogao da bude zloupotrebljen – dodala je dr Nikolić-Urošević.

Ranije se dešavalo da je zbog navodnog nesavesnog ispisivanja recepata slučajeve morao da rešava i Sud časti Lekarske komore Srbije, a kako smatra prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka ove institucije, LKS može da reaguje samo onde gde su u velikoj meri oštećena sredstva Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, posle upućivanja molbe iz RZZO.

– Mislim da taj problem treba sistemski da se reši obaveštavanjem izabranih lekara o tome šta smeju, a šta ne, kao i organizovanjem češćih kontrola – objasnila je dr Radosavljević.

Sektor za poslove kontrole RZZO, kaže Sanja Mirosavljević, pi-ar ove ustanove, obavio je u protekloj godini 1.360 kontrola u zdravstvenim ustanovama i apotekama. Kontrole obavljaju nadzornici osiguranja RZZO, Pokrajinskog zavoda, odnosno filijala.

– Ukupno je u ustanovama u Srbiji kontrolisan 22.761 recept i utvrđeno je da je fond oštećen za 3.705.956 dinara. Najčešće uočene nepravilnosti u kontrolama odnosile su se na propisivanje lekova van domena specijalnosti lekara i unošenje pogrešnih podataka s recepata od strane apoteke u aplikativni softver. Obavljeno su i 64 kontrole propisivanja i izdavanja medicinsko-tehničkih pomagala koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ustanovama je zbog nepravilnosti umanjeno 373.730.33 dinara, a nakon ovih mera, sprovedena je i mera naknade štete od lekara u iznosu od 1.282.751 dinara – kaže Mirosavljevićeva.