Човек на Месецу

"СИТУАЦИЈА ЈЕ ТЕШКА, АЛ’ СЕ ПОГОРШАВА", срж је прошле недеље коначног обелодањеног извештаја "Студијске групе за Ирак", састављене од пет демократа и четири републиканца. Иако у дипломатској обланди, ова анализа на 142 стране, којој ауторитет дају потписи копредседника, Џејмса Бејкера и Ли Хамилтона, први пут даје дијагнозу да је рат, започет пре 44 месеца, изгубљен и да нема добрих решења да се оконча, већ само мање лоших. Група је предложила да се Америка из ирачког војног глиба повуче почетком 2008, а да у међувремену тамо ојача своје присуство како би створила услове да после повлачења контролу преузму ирачке снаге.

"Буш се зафарбао у ћоше и то прогласио стратешком одлуком", цинично је ову дијагнозу сажео један од многобројних уводника у америчкој и светској штампи. По британском "Индипенденту", реч је о "највећој спољнополитичкој катастрофи у америчкој историји". Остали су сагласни да је у питању "најконтроверзније спољнополитичко питање ове генерације".

Све ово, на први поглед, није избацило из колосека главног архитекту ове катастрофе и његовог кључног следбеника. Председник Буш и премијер Блер су приликом свог сусрета у Белој кући у четвртак понављали мантру да на Блиском истоку треба "наставити са промовисањем демократије" и бранили потребу да се у Ираку "извојује победа".

Шта ће бити цена те "победе"? "Улог је за Америку много већи него што је сам Ирак", огласио се овим поводом у "Фајненшел тајмсу" Збигњев Бжежински, некадашњи саветник за националну безбедност председника Картера и спољнополитички "јастреб". Његова порука је да ирачка политика озбиљно подрива амерички утицај у свету и најдиректније угрожава њене интересе на Блиском истоку. Што дуже потраје окупација Ирака, то ће и утицај САД у региону опадати, препуштајући место регионалном екстремизму и нестабилности. Уз то, сматра Бжежински, неспремност Беле куће да се позабави консеквенцама израелског понашања према Палестинцима, већ је увећала геополитичку моћ Ирана у региону. А од Техерана (и Сирије) се, према закључцима Групе за Ирак, очекује да Америци помогне да се извуче из Ирака. Да ли ће то бити у њиховом интересу?

СОЦИЈАЛИЗАМ 21. ВЕКА: Буш је прошле недеље морао да прогута још једну горку пилулу: нови изборни тријумф уга Чавеса (62 одсто гласова), који је своју победу посветио Фиделу Кастру, од кога, с обзиром на то што је, по свему судећи, у самртничкој постељи, намерава да преузме улогу америчког "непријатеља број 1" у хемисфери.

Чавес је у првим изјавама најавио довршетак свог пројекта увођења "социјализма 21. века" у Венецуелу, социјализма чији су погон иначе петродолари. Засад, револуција се сводила на већу прерасподелу сиромашнима: број оних испод "линије беде" смањен је од 1998. са 44 на 34 одсто. Али смањен је и бруто национални производ: са 185 милијарди долара опао је на 162, док је спољни дуг са 27 милијарди нарастао на 34… Узгред, САД су и даље највећи спољнотрговински партнер Венецуеле.

ПОВРАТАК У СВЕМИР: Некако истовремено кад и извештај о Ираку, обелодањен је и план НАСА да до 2020. обнови летове са посадама на Месец, да би тамо потом била успостављена трајна база са двоструком наменом: да буде полазиште за даље истраживање свемира (и експедиције на Марс), као и научна станица за проучавање Земље из васионе.

Човек се, дакле, враћа на месец пола века откако је тамо последњи пут био ("Аполо 17", 7. децембра 1972). У међувремену се много шта променило, од драматичног напретка технологије, до окончања хладног рата који је био главни разлог и свемирске трке Америке и Совјетског Савеза. Повратак ће овога пута бити мултилатерални подухват: очекује се учешће како Русије, тако и Кине, Европе, Јапана и других.

Да ли је ова објава политички темпирана, пошто представља испуњење позива председника Буша из 2004. да се обнове мисије на Месец? Не мора да значи, али се нека поређења ипак намећу. Нови пројекат ће се финансирати из редовног буџета НАСА (између седам и осам милијарди долара годишње), док се трошак целог подухвата до 2020. процењује на око 600 милијарди долара. Ирачки рат сада кошта осам милијарди месечно, констатује се у поменутом извештају Бејкера и Хамилтона, досад је за њега потрошено око 400 милијарди, а крајњи рачун би могао да износи и билион (хиљаду милијарди) долара. Да ли ће Буш бити упамћен по Ираку или по подстреку који је дао за повратак на тло нашег првог суседа у свемиру?