„Тајна Рамановић” више не постоји

Од специјалног извештача „Политике”

Дубровник – Ко је Ипча Рамановић, упитали су се многи, видевши то име у програму концерта којим је, у суботу, у Дубровнику почео фестивал „Јулијан Рахлин и пријатељи”. У високом музичком друштву – са Београдском филхармонијом којом је дириговао велики Зубин Мехта и са хрватском сопранисткињом завидне репутације Маријом Кухар Шоша, плус виолиниста Рахлин на истој позорници – појавио се и овај баритон из Немачке, пореклом из Србије. Била је то она прва, шкрта информација коју смо о њему добили.

После успешног представљања у Дубровнику, аријама из Моцартових опера, „тајна Рамановић” више није постојала.

– Родом сам из Сурдулице. Нижу музичку школу похађао сам у Врању, средњу у Нишу, а пре него што сам отишао у Немачку, где у октобру треба да дипломирам, три семестра сам студирао у Новом Саду. Завршавам студије у Вирцбургу, код Леандре Оверман, мецосопрана, коју наш свет зна и као ћерку чувене примадоне Ђурђевке Чакаревић. Она ме је и препоручила да се нађем у оваквом друштву... А ја сам после проследио маестру моје снимке... и позвали су ме, тако нам се у најкраћем представља млади Ипча Рамановић, лако узбуђен по завршетку свог највећег концерта.

– Трему сам, наравно, имао – поверава нам се. – Али, ону позитивну. Ухвати ме та нервоза пред наступ, међутим, кад крочим на сцену све то престаје, ја сам други човек. Чак и сада, када знам да је ово вече у Дубровнику, где сам први пут, досад највећи догађај у мојој каријери која је тек започела. Већ самим тим што се налазим у близини уметника какав је Зубин Мехта.

Открива нам и да је у свет музике ушао с хармоником, после се уписао на теоретски одсек, онда је дошао хор... и оперско певање. „Нисам из породице музичара, али слушајући моју мајку како дивно пева, а она вам је из Врањске Бање..., а то вам је онај јужни крај..., и у мени се пробудио певач”.

И тај певач-студент данас већ наступа у берлинској Комичној опери, али и на другим сценама Немачке. Понуде за нове ангажмане већ добија, али о томе ће се, вели, посаветовати са својом професорком. Она је, каже, својим студентима као друга мајка. Води их на своје пробе, на своје наступе, непрестано одржава ту уметничку атмосферу, драгоцено искуство за оне који тек ступају на оперску позорницу. А на њој је Ипча Рамановић већ био Лепорело у „Дон Ђованију”, Ескамиљо у „Кармен”, Шонар у „Боемима”... Махом је то, како рече, репертоар за младе баритоне.

Сада је, надамо се, јасније зашто је овај певач нама до јуче био готово непознат. Каже да га највише знају у Нишу, где је најчешће певао (били су то и неки хуманитарни концерти), помало и у Новом Саду, а у Београду баш нимало. Ту никад и није певао.

– Верујем да ће ми се ускоро и та жеља испунити. После наступа са Београдском филхармонијом мислим да сам ближе њеном остварењу – каже овај момак који обећава и коме се све више оперских врата отвара.