„Tajna Ramanović” više ne postoji

Od specijalnog izveštača „Politike”

Dubrovnik – Ko je Ipča Ramanović, upitali su se mnogi, videvši to ime u programu koncerta kojim je, u subotu, u Dubrovniku počeo festival „Julijan Rahlin i prijatelji”. U visokom muzičkom društvu – sa Beogradskom filharmonijom kojom je dirigovao veliki Zubin Mehta i sa hrvatskom sopranistkinjom zavidne reputacije Marijom Kuhar Šoša, plus violinista Rahlin na istoj pozornici – pojavio se i ovaj bariton iz Nemačke, poreklom iz Srbije. Bila je to ona prva, škrta informacija koju smo o njemu dobili.

Posle uspešnog predstavljanja u Dubrovniku, arijama iz Mocartovih opera, „tajna Ramanović” više nije postojala.

– Rodom sam iz Surdulice. Nižu muzičku školu pohađao sam u Vranju, srednju u Nišu, a pre nego što sam otišao u Nemačku, gde u oktobru treba da diplomiram, tri semestra sam studirao u Novom Sadu. Završavam studije u Vircburgu, kod Leandre Overman, mecosoprana, koju naš svet zna i kao ćerku čuvene primadone Đurđevke Čakarević. Ona me je i preporučila da se nađem u ovakvom društvu... A ja sam posle prosledio maestru moje snimke... i pozvali su me, tako nam se u najkraćem predstavlja mladi Ipča Ramanović, lako uzbuđen po završetku svog najvećeg koncerta.

– Tremu sam, naravno, imao – poverava nam se. – Ali, onu pozitivnu. Uhvati me ta nervoza pred nastup, međutim, kad kročim na scenu sve to prestaje, ja sam drugi čovek. Čak i sada, kada znam da je ovo veče u Dubrovniku, gde sam prvi put, dosad najveći događaj u mojoj karijeri koja je tek započela. Već samim tim što se nalazim u blizini umetnika kakav je Zubin Mehta.

Otkriva nam i da je u svet muzike ušao s harmonikom, posle se upisao na teoretski odsek, onda je došao hor... i opersko pevanje. „Nisam iz porodice muzičara, ali slušajući moju majku kako divno peva, a ona vam je iz Vranjske Banje..., a to vam je onaj južni kraj..., i u meni se probudio pevač”.

I taj pevač-student danas već nastupa u berlinskoj Komičnoj operi, ali i na drugim scenama Nemačke. Ponude za nove angažmane već dobija, ali o tome će se, veli, posavetovati sa svojom profesorkom. Ona je, kaže, svojim studentima kao druga majka. Vodi ih na svoje probe, na svoje nastupe, neprestano održava tu umetničku atmosferu, dragoceno iskustvo za one koji tek stupaju na opersku pozornicu. A na njoj je Ipča Ramanović već bio Leporelo u „Don Đovaniju”, Eskamiljo u „Karmen”, Šonar u „Boemima”... Mahom je to, kako reče, repertoar za mlade baritone.

Sada je, nadamo se, jasnije zašto je ovaj pevač nama do juče bio gotovo nepoznat. Kaže da ga najviše znaju u Nišu, gde je najčešće pevao (bili su to i neki humanitarni koncerti), pomalo i u Novom Sadu, a u Beogradu baš nimalo. Tu nikad i nije pevao.

– Verujem da će mi se uskoro i ta želja ispuniti. Posle nastupa sa Beogradskom filharmonijom mislim da sam bliže njenom ostvarenju – kaže ovaj momak koji obećava i kome se sve više operskih vrata otvara.