Историја римског града

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Пре три године у Сремској Митровици покренута је едиција "Благо Сирмијума" која, практично, није ни "преноћила" на провинцијској издавачкој сцени већ је одмах, и по садржају и опреми издања, засијала отменошћу издавачке елите. Како и не би кад је почела издањем капиталног дела Владислава Поповића "Сирмијум, град царева и мученика".

На самом старту едиција је "подигла летвицу" тако високо да су хроничари издаваштва стрепили од пада на следећим издањима. Али друга књига, зборник радова више аутора – "Сирмијум и на небу и на земљи", није ни у чему заостала за првом. Пре неколико дана у овој едицији објављена је "Историја римског града" Мирославе Милошевић, дело које се прво појавило на енглеском језику, 1971. године. Ауторка је, на позив редакције "Блага Сирмијума", превела текст са енглеског, али је у српски  укључила и резултате својих потоњих истраживања која су допунила слику развитка античког града, објављивана, такође, на енглеском.

Церемоније крунисања

Издање је задржало велики формат и атрактивност опреме претходне две књиге.

Дело проф. др Мирославе Милошевић бави се периодом од 1. до краја 6. века, односно од првих писаних извора с краја 1. века пре нове ере до 582. године, када се под најездом Авара завршила блистава историја овог римског града. Као римско упориште град се помиње на самом почетку 1. века, а цареви из 3. и 4. веку врло често су боравили овде, чему су морале да претходе крупне инвестиције. Овде су се славили тријумфи римске војске, овде су приређиване церемоније крунисања, као што је било при доласку на престо цара Теодосија. У Сирмијуму није било сталне војне посаде нити великог војног логора, што је можда и одредило правац цивилног развоја града ка једном од најзначајнијих градова у римској царевини. То не значи да град није имао велики војни значај. Напротив, у њему је скупљана војска за значајне ратне операције, а о његовој снази и сигурности сведочи што су га цареви узимали за своја базна боравишта у време великих похода. Врхунац моћи град је достигао у време исказивања слабости империје, вероватно зато што је царство полагало у њега велике наде. 

Књига др Мирославе Милошевић има онај у литератури ретки "подземни ток" који слика природни развој и природни крај једне моћи. Тај "подземни ток" скоро да је могуће ослушкивати и у њему наслутити природни редослед смењивања носилаца главних улога на историјској сцени. Зато се крај Сирмијума доживљава као природна појава у којој пропадају, условно, бољи због узлета, условно, горих.

Велики број мученика

Крај града био је драматичан: нестао је у пламену по протеривању свих поданика римске државе. Као да је у његовом крају стигла божја казна за страшно страдање хришћана од царских руку, о којем др Владислав Поповић у првој књизи ове едиције каже: "По броју мученика или Христових сведока Сирмијум заузима изузетно место у време прогона у првој деценији 4. века. Свака његова стопа заливена је крвљу верника, који, ни под најсвирепијом тортуром, нису хтели да се одрекну свога учитеља. Сремска Митровица је заиста света земља, заборављена или занемарена, али предодређена да буде негде при врху хришћанске заједнице."

Живот је овде настављен и после, зграде су поправљане и коришћене, грађене су можда и нове, али нови житељи припадали су другим културама, које су вероватно касниле за римском. Прошло је више векова у животарењу пре не што је на месту римског Сирмијума настала нова урбана заједница.

Књига др Мирославе Милошевић објављена је у трећој години едиције "Благо Сирмијума" коју уређује књижевник Миро Радмиловић и о којој "менаџерски" брине мр Владимир Малбашић. Едиција објављује по једно капитално дело годишње, али дело које у "локалном градиву" налази универзалне историјске процесе и токове.