Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Трећи човек" у Хамбургу

Афера Литвињенко стигла је и у Немачку. Полицијски експерти су открили трагове алфа зрачења у три стана које је користио руски бизнисмен Димитриј Ковтун.

Немачки истражни органи су формирали специјални тим под називом "Трећи човек" који ће се бавити случајем Дмитрија Ковтуна. За сада се нико изричито не изјашњава о његовој улози у афери Литвињенко. Има, међутим, спекулација и наговештаја, позивајући се на полицијске кругове, и берлински "Велт" – да је атентат тровањем припреман, једним делом, управо у Хамбургу!

Припадници специјалних јединица за контаминацију и експерти криминалистичке полиције су у једној тајној и спектакуларној акцији – у петак вече блокирали део градске четврти Отензен (Алтона) у којој се налази стан Дмитрија Ковтуна.

Према првим истраживањима, у суботу, у његовом стану, и стану до њега, констатовано је повећано зрачење, али, наводно, није откривен извор тог зрачења. Повучен је, међутим, "знак за узбуну" којим је била обухваћена цела зграда у којој је живео Ковтун, са око тридесет станова, пошто је, према ономе што су пренели медији, домет алфа зрака мали и да за остале станаре нема опасности.

Ковтун је, иначе, боравио у хамбуршком стану до пре недељу дана, када је, како се испоставило, отпутовао у Москву, где се тренутно налази на лечењу у једној тамошњој болници. Са њим су, наводно, у присуству руских органа, тамо већ обавили разговор истражитељи британског Скотланд јарда.

Ковтун је отпутовао 31. октобра из Хамбурга за Лондон. Тамо се следећег дана, наводно из пословних разлога, састао са првом жртвом тровања полонијумом Литвињенком.

О том сусрету и сопственој улози у афери, Ковтун је нешто више детаља саопштио у интервјуу који је магазин "Штерн" објавио 8. децембра.

Постављајући питање да ли је Дмитриј Ковтун осумњичени, сведок или жртва, "Штерн" саопштава да је Ковтун, у сваком случају, био други Рус који се у бару лондонског хотела "Миленијум" срео са Александром Литвињенком оног, за њега, фаталног дана.

Ковтун се први пут видео, иначе, са Литвињенком 16. октобра, такође у Лондону. Заједно су ручали. Други, и последњи сусрет био је 1. новембра. Ковтун је, каже, рано стигао у Хамбург, а са Литвињенком се срео после подне. Испричао је да су га његов "пословни пријатељ" Андреј Луговој и он чекали дуго. Луговој га је више пута називао посредством мобилног телефона. Коначно се појавио, у џинсу и јакни.

Сусрет је трајао око пола сата и Ковтун није запазио ништа необично у Литвињенковом држању и понашању. Није деловао ни нервозно ни преплашено.

Сећа се да је он сам пио том приликом џин, али не и шта је Литвињенко поручио. У сваком случају, мисли да то није био алкохол. Договарали су се о послу са неком енглеском фирмом, у којем се Литвињенко појављивао као посредник, са изгледима на добру зараду. Сазнао је тада, наводно први пут, да је Литвињенко радио за руског милијардера у избеглиштву Березовском, од којег је добио "на поклон" кућу у Лондону и плату од 5000 фунти месечно.

До планираног посла са (неименованом) енглеском фирмом није дошло. Утаначени термин је отказан. Литвињенко је назвао сутрадан око седам и тридесет Луговоја и саопштио му да се осећа лоше.

Ковтун у "Штерну" тврди да никада није био агент руских тајних служби. Завршио је војну академију, као и Луговој и потом био пет година, као официр, у Немачкој. Оженио се Немицом из Хамбурга. Заједно са њом је основао фирму за пружање услуга немачким фирмама које су намеравале да се ангажују на руском тржишту. Бави се, наводно, само консалтингом. У међувремену се развео и после дванаест година боравка у Немачкој вратио се у Русију.

Задржао је, очигледно, стан у Хамбургу, одакле је 31. октобра одлетео у Лондон, на последњи сусрет са Литвињенком. Да ли ће тај сусрет и за њега бити фаталан, и каква је, заиста, била улога Димитрија Ковтуна у великој афери, тек би требало да се види.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.