МАЈОР ВЕБЕР И КОСМЕТ

Чиме се бавила анализа бившег немачког министра одбране Руперта Солца на тему Балкана још у септембру 1991. године? На састанку Савезног удружења немачких послодаваца, на којем су учествовали и генерали Бундесвера, Солц је пред окупљеним привредницима и официрима у Фирстенфелдбруку био сасвим јасан: "Немачка политика требало би да створи нoви поредак на Балкану, јер Југославија представља вештачку творевину, која никада није била спојива са правом на самоопредељење, па био зато требало одмах међународно признати републике које желе да се отцепе од Југославије и тада се више неће радити о унутрашњем политичком проблему Југославије, у коме није дозвољена међународна интервенција".

Да ли је, дакле, крај историје, посебно на Балкану и посебно што се тиче Србије, замењен поновним рађањем географије? Да ли нам то опет неки јавно и без дипломатских рукавица, али сада усред Београда, најављују подизање нових граница предкумановске Србије? Или заговорници наметања независности Космета, заправо, желе да се Србија осети попут огољене Немачке после Првог светског рата: осиромашена, понижена, са завађеном политичком и финансијском елитом, непродуктивном политичком буржоазијом, сталним аферама, транзицијом у којој су богати све богатији, притиском Запада за вратом и са изгубљеном територијом? С новим популизмом и жељом за осветом?

Немци и Космет? Пре почетка вожње мајор Норберт Вебер ставља капу помало накриво, скида наочаре и зажмиривши проверава да ли су му стакла чиста. Затим навлачи панцирни прслук преко униформе и заузима место сувозача у оклопном возилу Бундесвера. Путеви око Призрена пуни су рупа, Албанци у Призрену пуни су радости. Они увек машу возилима Кфора, деца понекад бацају и цвеће, а мајор Вебер на све то несигурно се смешка. Он је за старије Албанце спасилац, за младе је звезда, а за све јунак из далека. То је његова улога, али он као да њом и није превише одушевљен.

Норберт Вебер је после служења редовног војног рока радио десет година у електродистрибуцији, када је у једној крчми у Ројтлингену срео старог друга из војске. Уз прво пиво причали су о старим временима, уз друго о новим, а уз треће Вебер је обећао да ће доћи на војну вежбу. Положио је све испите и тестирања и постао је резервиста Бундесвера. Упитали су га хоће ли у Босну, а он је упитао свог послодавца хоће ли му дати одсуство. Овај је рекао: Не. Тада је оставио посао. Постао је професионалац Бундесвера. У Босни се бавио компјутерима и сателитском комуникацијом. Затим су му предложили службу на Космету. И тако је стигао у Призрен, град којег су раније звали мали Париз. Сада у речици Бистрици труну пластичне флаше, старе ципеле и олупине аутомобила. Мишићави мушкарци и упадљиво нашминкане жене шетају главном улицом.

Неколико километара од Призрена немачки војници подижу кућу једном Албанцу. Мешају бетон, док домаћин доноси чај како би поздравио мајора Вебера. Уопште, у немачком сектору на Космету пуно се изградило и рашчистило, Бундесвер је поправио много кућа и путева, а војници од локалних Албанаца стекли име "бундис". Они који у Немачкој критикују мисију Бундесвера на Космету кажу да ће Немци напустити то подручје тек када у свакој башти буде постављен и вртни патуљак.

Колико је боравак немачких војника у јужној српској покрајини и шанса да се имиџ Бундесвера у немачкој јавности поправи? Мајор Вебер каже да не верује у приче да су сви млади заинтересовани искључиво за себе и жељни само забаве. На Космету млади немачки војници напорно раде, седам дана у недељи, 14 сати сваки дан. Истина, немачка штампа биле је препуна критика на рачун Бундесвера када је у марту 2004. дошло до ескалације насиља албанских екстремиста против преосталих Срба на Космету.

Немачке војнике који иду у мисију на Космет уче да избегну симболику господара и слуге, све до најситнијих гестова. И зато се мајор Вебер, када му неки мали Албанац у Призрену на улици чисти чизме, обавезно сагиње до дечака да буде мали као он. Никада не остаје у усправном положају, јер о томе су Вебера учили у Бундесверу пре него што је кренуо на Космет.

Немачки војници у јужној српској покрајини не боре се против непријатеља, већ против стереотипа. Против стереотипних представа о Бундесверу, конкретно, и о Немцима уопште. Стари Албанци у Призрену мајору Веберу и осталим "бундисима"не кличу само зато што су обезбедили да Срби из Призрена оду. Они нису заборавили да су Хитлер и Мусолини у Другом светском рату започели остварење пројекта Велике Албаније.