Историја у филмским депоима

Један документарни филм настао у некадашњој несврстаној Југославији враћа се, после 44 године, у земљу свог настанка, у слободну афричку државу Мозамбик. Дело „Филмских новости” из Београда, филм „Венсеремос”, што на португалском значи „победићемо”, ускоро ће бити предат Документационом центру „Самора Машел” у Мапуту.

Филм је снимљен у октобру 1967, трудом камермана Драгутина Поповића, у областима Кабо Делгадо, које су ослободили припадници Фронта за ослобођење Мозамбика од португалских колонијалних власти (ФРЕЛИМО). Био је то први икада снимљен филм о ослободилачкој борби коју је ФРЕЛИМО покренуо 1964, против бруталне колонијалне власти.

Претпремијера филма је уприличена крајем јануара 1968, у Београду. Претпремијери је присуствовао и први председник ФРЕЛИМО, за Мозамбиканце легендарни др Едуардо Мондлане, са сарадником младим правником Хосе Оскаром Монтеиром. Годину дана касније, др Мондлане је, у 49. години, погинуо у седишту ФРЕЛИМО у Дар ес Саламу, главном граду Танзаније, од експлозије направе упаковане у пакет са књигама, коју је, по свему судећи подметнула злогласна португалска тајна служба ПИДЕ. „Венсеремос” је остао у архивама „Филмских новости”.

Последњих година је Монтеиро, сада универзитетски професор и светски признат стручњак за јавну администрацију, настојао да дође до копије документарца. Ствари су почеле да се убрзано решавају крајем прошле године. Монтеиро је у децембру 2010. учествовао у Алжиру на обележавању 50. година од како је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Декларацију 1415 о давању независности народима и територијама под колонијалном влашћу. Ту се упознао са представником Србије на конференцији, београдским новинаром и политикологом Бориславом Коркоделовићем.

„Замолио ме је да по повратку у Београд ступим у везу са руководством ’Филмских новости’ и испитам могућност да добије копију ’Венцеремоса’”, испричао нам је ових дана Коркоделовић: „На срећу, специјални гост алжирске конференције био је и наш познати фоторепортер и камерман Стеван Лабудовић који је читав радни век провео у ’Филмским новостима’”.

Објашњења Мондланеа пред камером „Филмских новости” имала историјску вредност пошто је то било једино његово обраћање такве врсте. Но, касније се испоставило да се Мондланеово сведочење пред камером у сали није уклапало са материјалом снимљеним у афричком бушу. Тако је он одлучио да снимци не буду укључени у документарац.

Филм „Победићемо” првобитно је имао енглеску и француску верзију. Онда је на предлог Монтеироса направљена и 16 милиметарска португалска верзија за коју је он био преводилац и спикер. Она је требало да буде приказивана у домовини, међу борцима ФРЕЛИМО и њиховим симпатизерима.

„Синхронизовање је тада било тежак посао. Седео сам у кабини, попут садашњих за конференцијске преводиоце, и пред собом имао три светла и дугме. Кабина је била изолована пеном и вештачком кожом. Са контролном собом сам комуницирао преко микрофона и разгласа… Зелено светло је означавало почетак, црвено да треба да станем, а жуто да пожурим како не бих ушао у другу сцену у филму која се, можда, бавила нечим другим. Уколико би било грешака кретали смо из почетка. Но, проблем је био што нико сем мене није знао португалски, па је требало да нагађам одакле ћу наставити,” причао је Монтеиро.

Но, на крају је младог Монтеира чекало пријатно изненађење. У складу са тадашњим правилником „Филмских новости”, добио је хонорар за преводилачки посао.

„Чудио сам се и питао, Југославија и „Филмске новости” нам већ много чине бесплатним снимањем филма о нашој борби, а сада још добијам и хонорар. Но, одговорили су ми да је то у складу са правилником ’Филмских новости’”, рекао је Монтеиро, који је за хонорар купио најлон кишни мантил. Такође и веома лепу кожну торбу са којом је 1975. ушао у ослобођени Лоренцо Маркеш (данашњи Мапуто).

У „Филмским новостима” су директорка Вера Нинић, шеф архиве Јована Кесић и њихови сарадници нашли филм „Победићемо”. Поврх тога открили су и део журнала „Филмских новости” после убиства Мондланеа у коме се евоцира успомена на његову посету тој кући и материјали су нарезани на диск. На жалост, „рестл” са обраћањем Мондланеа за „Венсеремос” су „појели” време и неодговарајући услови складиштења.

„Венсеремос” ће се ускоро наћи у Документационом центру названом по Самори Машелу (1933-1986), који је био други председник ФРЕЛИМО као наследник убијеног Мондланеа. Машел је био и први председник ослобођеног Мозамбика, пре него што је погинуо у авионској несрећи.

Машелова удовица Граса, која је сада животни сапутник једног од најпознатијих Африканаца, Нелсона Манделе, првог црног председника Јужноафричке Републике, послала је недавно писмо захвалности руководству „Филмских новости.”

„Мозамбик дугује захвалност ’Филмским новостима’ за делатност током ослободилачке борбе, као и што су нам сачувале документ пун емоција,” поручила је Граса Машел.

Сцену за почетак ове приче поставио је амбасадор Народне Демократске Републике Алжира у Београду Абделкадер Несдуа, позвавши Лабудовића и Коркоделовића на конференцију у његовој домовини где су се они случајно срели са професором Монтеиром. Амбасадор Месдуа ће причу и закључити пошто ће диск послати у амбасаду своје земље у Мозамбику да би био предат Документационом центру „Самора Машел”.

Н. Р.