Istorija u filmskim depoima

Jedan dokumentarni film nastao u nekadašnjoj nesvrstanoj Jugoslaviji vraća se, posle 44 godine, u zemlju svog nastanka, u slobodnu afričku državu Mozambik. Delo „Filmskih novosti” iz Beograda, film „Venseremos”, što na portugalskom znači „pobedićemo”, uskoro će biti predat Dokumentacionom centru „Samora Mašel” u Maputu.

Film je snimljen u oktobru 1967, trudom kamermana Dragutina Popovića, u oblastima Kabo Delgado, koje su oslobodili pripadnici Fronta za oslobođenje Mozambika od portugalskih kolonijalnih vlasti (FRELIMO). Bio je to prvi ikada snimljen film o oslobodilačkoj borbi koju je FRELIMO pokrenuo 1964, protiv brutalne kolonijalne vlasti.

Pretpremijera filma je upriličena krajem januara 1968, u Beogradu. Pretpremijeri je prisustvovao i prvi predsednik FRELIMO, za Mozambikance legendarni dr Eduardo Mondlane, sa saradnikom mladim pravnikom Hose Oskarom Monteirom. Godinu dana kasnije, dr Mondlane je, u 49. godini, poginuo u sedištu FRELIMO u Dar es Salamu, glavnom gradu Tanzanije, od eksplozije naprave upakovane u paket sa knjigama, koju je, po svemu sudeći podmetnula zloglasna portugalska tajna služba PIDE. „Venseremos” je ostao u arhivama „Filmskih novosti”.

Poslednjih godina je Monteiro, sada univerzitetski profesor i svetski priznat stručnjak za javnu administraciju, nastojao da dođe do kopije dokumentarca. Stvari su počele da se ubrzano rešavaju krajem prošle godine. Monteiro je u decembru 2010. učestvovao u Alžiru na obeležavanju 50. godina od kako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju 1415 o davanju nezavisnosti narodima i teritorijama pod kolonijalnom vlašću. Tu se upoznao sa predstavnikom Srbije na konferenciji, beogradskim novinarom i politikologom Borislavom Korkodelovićem.

„Zamolio me je da po povratku u Beograd stupim u vezu sa rukovodstvom ’Filmskih novosti’ i ispitam mogućnost da dobije kopiju ’Venceremosa’”, ispričao nam je ovih dana Korkodelović: „Na sreću, specijalni gost alžirske konferencije bio je i naš poznati fotoreporter i kamerman Stevan Labudović koji je čitav radni vek proveo u ’Filmskim novostima’”.

Objašnjenja Mondlanea pred kamerom „Filmskih novosti” imala istorijsku vrednost pošto je to bilo jedino njegovo obraćanje takve vrste. No, kasnije se ispostavilo da se Mondlaneovo svedočenje pred kamerom u sali nije uklapalo sa materijalom snimljenim u afričkom bušu. Tako je on odlučio da snimci ne budu uključeni u dokumentarac.

Film „Pobedićemo” prvobitno je imao englesku i francusku verziju. Onda je na predlog Monteirosa napravljena i 16 milimetarska portugalska verzija za koju je on bio prevodilac i spiker. Ona je trebalo da bude prikazivana u domovini, među borcima FRELIMO i njihovim simpatizerima.

„Sinhronizovanje je tada bilo težak posao. Sedeo sam u kabini, poput sadašnjih za konferencijske prevodioce, i pred sobom imao tri svetla i dugme. Kabina je bila izolovana penom i veštačkom kožom. Sa kontrolnom sobom sam komunicirao preko mikrofona i razglasa… Zeleno svetlo je označavalo početak, crveno da treba da stanem, a žuto da požurim kako ne bih ušao u drugu scenu u filmu koja se, možda, bavila nečim drugim. Ukoliko bi bilo grešaka kretali smo iz početka. No, problem je bio što niko sem mene nije znao portugalski, pa je trebalo da nagađam odakle ću nastaviti,” pričao je Monteiro.

No, na kraju je mladog Monteira čekalo prijatno iznenađenje. U skladu sa tadašnjim pravilnikom „Filmskih novosti”, dobio je honorar za prevodilački posao.

„Čudio sam se i pitao, Jugoslavija i „Filmske novosti” nam već mnogo čine besplatnim snimanjem filma o našoj borbi, a sada još dobijam i honorar. No, odgovorili su mi da je to u skladu sa pravilnikom ’Filmskih novosti’”, rekao je Monteiro, koji je za honorar kupio najlon kišni mantil. Takođe i veoma lepu kožnu torbu sa kojom je 1975. ušao u oslobođeni Lorenco Markeš (današnji Maputo).

U „Filmskim novostima” su direktorka Vera Ninić, šef arhive Jovana Kesić i njihovi saradnici našli film „Pobedićemo”. Povrh toga otkrili su i deo žurnala „Filmskih novosti” posle ubistva Mondlanea u kome se evocira uspomena na njegovu posetu toj kući i materijali su narezani na disk. Na žalost, „restl” sa obraćanjem Mondlanea za „Venseremos” su „pojeli” vreme i neodgovarajući uslovi skladištenja.

„Venseremos” će se uskoro naći u Dokumentacionom centru nazvanom po Samori Mašelu (1933-1986), koji je bio drugi predsednik FRELIMO kao naslednik ubijenog Mondlanea. Mašel je bio i prvi predsednik oslobođenog Mozambika, pre nego što je poginuo u avionskoj nesreći.

Mašelova udovica Grasa, koja je sada životni saputnik jednog od najpoznatijih Afrikanaca, Nelsona Mandele, prvog crnog predsednika Južnoafričke Republike, poslala je nedavno pismo zahvalnosti rukovodstvu „Filmskih novosti.”

„Mozambik duguje zahvalnost ’Filmskim novostima’ za delatnost tokom oslobodilačke borbe, kao i što su nam sačuvale dokument pun emocija,” poručila je Grasa Mašel.

Scenu za početak ove priče postavio je ambasador Narodne Demokratske Republike Alžira u Beogradu Abdelkader Nesdua, pozvavši Labudovića i Korkodelovića na konferenciju u njegovoj domovini gde su se oni slučajno sreli sa profesorom Monteirom. Ambasador Mesdua će priču i zaključiti pošto će disk poslati u ambasadu svoje zemlje u Mozambiku da bi bio predat Dokumentacionom centru „Samora Mašel”.

N. R.