ДНК анализом до најбољег лечења

По препоруци лекара пацијенти могу у Институту за судску медицину да ураде ДНК анализу на основу које ће моћи да сазнају да ли њиховом организму одговара прописана терапија. На основу ових резултата, лекари могу да виде да ли пацијенту можда треба повећати дозу лека коју узима како би његово дејство било одговарајуће.

Колико су ове анализе значајне, говори податак да око 40 одсто људи уопште не реагује на антидепресиве које узима, а 30 одсто болесника на лекове за притисак.

Према речима др Оливера Стојковића, руководиоца ДНК лабораторије Института за судску медицину, ове новине су захваљујући четворогодишњем пројекту који финансира Министарство просвете и науке. Реч је о фармакогенетици, каже он, која почива на индивидуалном приступу пацијенту. Осим генетике, ефикасност неког лека зависи и од старости, пола, телесне тежине пацијента, као и постојања других болести.

– Покушавамо да успоставимо дијагностичке процедуре које помажу у идентификацији особа код којих лекови не делују. Благотворни ефекат неког лека зависи од способности организма да тај медикамент метаболише. Уколико се не метаболише, лек се накупља у организму и може да произведе штетне ефекте. Анализа се ради за оне лекове код којих је мала разлика између терапијске и токсичне дозе. На основу анализа лекар ће знати да ли пацијенту прија оно што пије и у којој дози треба да узима медикамент. Мала доза „бруфена” некоме помаже да не осећа бол, а на некога ни јача доза тог лека не делује – истакао је др Стојковић.

Пожељно је да ДНК анализу пацијент обави пре него што почне да пије одређени лек, а др Стојковић каже да у овој лабораторији могу да анализирају више од 80 одсто медикамената који се налазе у апотекама. Пацијенти, осим узорка крви који су дали у дому здравља, доносе у ову лабораторију и списак лекова које узимају. Анализе су захваљујући пројекту бесплатне, а да би се више пацијената укључило, потребна је набавка још једног савременог апарата, захваљујући коме би грађани резултате добијали за дан, два.

– Динамика нашег рада зависи од уплата Министарства просвете и науке. Урадили смо анализе за 15, а у току су за још 25 пацијената. Овакве анализе се у свету раде као нешто што је нормално, што представља стандард у болницама. У Америци их „покрива” здравствено осигурање. Разлике у терапијским дозама лека „варфарин”, који се даје да би се спречило стварање крвног угрушка, код појединих пацијената могу бити чак и десетоструке. Ту је и проблем са медикаментом „плавикс”, који се даје како би се спречила појава тромбозе код болесника којима је уграђен стент. Код око 30 одсто пацијената овај медикамент није ефикасан због генетички условљене смањене функције једног јетриног ензима који активира овај лек. Код оваквих болесника утростручује се ризик од појаве тромбозе. Један део жена које су оперисале карцином дојке, а које пију лек „нолвадекс”не реагују на тај медикамент јер њихова јетра није у стању да га метаболише и преведе у форму која благотворно делује. Терапија је тада нефункционална – нагласио је др Стојковић.

У нашој земљи ДНК анализе примењују се од 1997. године и то највише за откривање починилаца кривичних дела, али и за идентификацију тела која су ексхумирана у масовним гробницама на просторима бивше Југославије. Институт за судску медицину бави се и бројним другим анализама, највише случајевима обдукције када се догоди да неко умре у здравственој установи, а да од момента пријема није прошло 24 сата или да у моменту смрти није постављена дијагноза. ДНК анализама утврђује се ДНК профил који представља јединствени идентификациони број сваке особе.

Д. Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Ускоро токсиколошка лабораторија

Стручњацима лабораторије института стиже и велики број захтева за обављање анализа заутврђивањеочинства, до 20 захтева недељно. До сада су, каже др Стојковић, имали око 170 случајева спорног очинства.

Захваљујући једном пројекту, Институт за судску медицину имаће и референтну токсиколошку лабораторију. Ова установа је добила три милиона евра за куповину опреме која је стигла у ову установу и „чека” адаптирање просторија где ће бити смештена. Савремене машине помоћи ће, као у форензичким серијама, да се у њих убаци одређена супстанца, а компјутер „избаци” о којој је реч, што знатно олакшава истраге и помаже полицији у решавању случајева.