Шта је све Младић објашњавао руским новинарима пре 16 година

Младићев интервју је више од 15 година лежао у архивама, а недавно су га пронашли новинари руског ТВ канала. Младић у том интервјуу подсећа да је у пролеће 1993. године био потписан споразум о Сребреници у којем је енклава проглашена безбедном демилитаризованом зоном где је недопустиво присуство наоружаних лица изузев снага УН.

Има ли масовних гробница у Сребреници? Шта се догодило са хиљадама мушкараца и дечака из Сребренице који се воде као нестали?

– УН су створиле фундаменталистичка упоришта муслимана на територијама које су споразумом заштићене и демилитаризоване... Муслимани из Сребренице и Жепе су спалили више од 2.000 српских села око ова два места и побили све српско становништво из многих других села.

Шта се догодило са мушкарцима и дечацима из Сребренци који су нестали?

–Да вам дам шире објашњење. Од 1993. нисмо имали ни једну акцију против Сребренице и Жепе, а гледали смо како се муслимани наоружавају. Оборили смо један хеликоптер у околини Жепе пре два-три месеца. Оно што се догодило у Сребреници и Жепи не би могло да се догоди да муслимани нису извршили напад из Сребренице и Жепе, што је био део офанзиве за ослобађање Сарајева.

Муслимани су напали енклаву Сарајево такође као заштићено подручје и то из зона искључења Игман и Бјелашница, са којих су се снаге Републике Српске повукле 1993. и с поверењем их предале мировним снагама с намером да ту не улазе ни наше ни муслиманске снаге. Али муслиманске снаге су то преокренуле у своју корист. Масакрирале су сваког ког су живог ухватиле и убиле су неколико наших војника у селима Вишњица и Бањалучица. Узвратили смо контраофанзивом у тој области. Предузели смо највише мере предострожности да спречимо жртве међу цивилима и припадницима Унпрофора. С обзиром на чињеницу да су нас снаге НАТО бомбардовале из ваздуха укључујући и цивилне мете на периферији Сребренице и Жепе, успешно смо завршили ту операцију близу Сребренице и Жепе уз помоћ војника Холандског батаљона. Представници обе заједнице су били присутни у Сребренци и представници Унпрофора у Жепи. Захваљујући личном ангажовању генерала Смита и генерала Николаја и мом личном ангажовању створили смо прилику да све цивилно становништво које је дошло тамо где је по споразуму било договорено, у Сребреницу, Поточане и пункт број 2 у Воћеници и Жепи, на захтев буде евакуисано где год је хтело, иако споразумом нисмо били принуђени ни обавезани на то. Евакуисали смо их у регион Кладња. Регистровали смо све становништво способно за ратовање које се ту окупило, цивилно становништво и оне који су предали оружје. Одмах смо тражили од Црвеног крста и Унпрофора да посредују у њиховој размени за наше српске цивиле које су муслимани држали као таоце од 1992. Још пре него што је избио рат, огроман број цивила са територија под контролом муслимана (Тузла, Зеница, Мостар, Загреб) ухватили су и огроман број официра које су заробили за време рата. Нажалост нису позитивно одговорили на наш гест добре воље. Очекивали смо од међународне заједнице да изврши притисак на њих и да се изврши размена по принципу особа за особу и све за све на основу договора које су постигле државне комисије.

Део мушког становништва из Сребренице који је починио злочине против Срба пробио се тог дана до Тузле и Хлабије, а неки чак и према Србији, очигледно из страха од освете због злодела која су починили. Очигледно су били убеђени да ће да их спасу муслиманске снаге из Тузле које су кренуле у контранапад. Мора да су мислили да су довољно јаки да отворе пут до Тузле. Водиле су се жестоке борбе и обе стране су претрпеле тешке губитке. Део муслиманских снага се пробио до Тузле, што је било наглашено на њиховој телевизији.

Свет жели да зна шта се догодило у Сребреници. Да ли су муслимани који су нестали убијени борећи се против српских снага? Да ли су они заробљени уз могућност да у неком тренутку буду размењени?

Мислим да се највећи део њих пробио до територије под контролом муслимана. Расим Делић је на крају рекао муслиманском парламенту да ће за час формирати дивизију у Сребреници. Један мали део њих се предао. Они који су се предали предати су и биће предати МЦК. Неки од њих су умрли, али и наши људи су умирали. Можете о томе питати припаднике међународне заједнице у Жепи. Сахранили смо их у муслиманске гробнице на тој територији.

Кажете да није било погубљења и да нема масовних гробница?

Сахрањени су само они који су погинули у борбама због хигијенских разлога. Тела морају да се скупе и сахране на одговарајућа места док зараћене стране не постигну договор о размени остатака.

Како се осећате што су Вас прогласили за ратног злочинца?

Очекивао сам то питање, јер сви ви који долазите имате клишее у главама и постављате слична питања. Делимично сам пратио ту харангу Хашког трибунала. Особа сам која свим срцем припада свом народу као и моји преци. Ни ја ни мој народ нисмо први почели тај рат. Не признајем ни један суд осим суда сопственог народа. Не морам да се браним јер ове идиотске оптужбе долазе из оних центара који фабрикују лажи преко ПР служби и сличних организација и стварају хаос на овим територијама. Али међународна заједница не зна, не види или просто не жели да види излаз из свега овога.