У очекивању скела

Писана издања представљају један од важнијих аспеката промоције музејских колекција у јавности. Народни музеј у Београду је одувек имао озбиљну издавачку делатност. Међутим, последњих година, због недостатка новца, ова музејска пракса је занемарена. Акценат је стављен на мале пратеће каталоге, а не на капитална издања која би остала као поуздана, стручна информација о колекцијама и основа за даља истраживања.

– Када сам 2003. године дошла на место директора, направили смо нови уређивачки одбор. Прво смо се договорили које серије желимо да наставимо, како треба да изгледају и шта треба да садрже. Издавачка делатност је морала да се под хитно промени – истиче Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја у Београду.

Уређивачки одбор је наставио са штампањем каталога збирки Народног музеја. Ту су и монографије из појединих области, студиозни каталози музејских и пратећих изложби. Објављена је и једна публикација из нове едиције "Музејске године" која се бави историјатом Народног музеја. У плану је да се у току следеће године објаве још две књиге. Уређивачки одбор је задржао серију "Музеолошке свеске" која третира проблеме из музеологије, као и популарну едицију из ризнице Народног музеја.

– Променили смо неке формате и уобличили сваку од тих серија. Сада све изгледа другачије јер су се променила правила дизајна штампаних ствари. У овој години смо објавили десетак врло озбиљних публикација из различитих серија, од монографских каталога изложби какав је "Чаролија ћилибара", преко наше периодике, па све до свеске за археологију, док ће следеће године бити заступљенија историја уметности. Затим, ту је часопис "Диана" који се бави превентивном заштитом и конзервацијом, и периодика "Нумизматичар". После 162 године објављена су и два студијска катaлога о нумизматици, а планира се и објављивање каталога накита из Новог брда, монографије о Светилишту Лепенског вира, као и о касноантичкој глеђосаној керамици и бронзаним посудама – објашњава наша саговорница. Према њеним речима, раније се дешавало да из штампе излазе публикације које немају рецензенте. Међутим, то се више неће дешавати јер се сваком издању прилази са великом посвећеношћу и озбиљношћу.

– Желим да до 2010. године, када очекујемо и крај радова, имамо велику књижару са што више каталога збирки који ће бити доступнији широј јавности. Када се помене Народни музеј, људи обично помисле на слике. Заборавља се колико ту још има богатства у археологији, средњем веку, колико има слика уметника у националном сликарству који нису толико познати, а које вреди ревалоризовати и дати им место које заслужују. То нам је главни правац, казује Цвјетићанин.

Према одлуци новог уређивачког одбора, штампају се комплетно нове публикације на страном језику. Директорка Народног музеја поносна је и на сарадњу са Балканолошким институтом САНУ, а као плод ове сарадње објављена је књига "Са бедекером по југоисточној Европи". Уз помоћ издавачке куће "Клио" објављене су и публикације "Музеј и публика" и "Виртуелни музеј". Уредништво намерава да у сарадњи са "Клиом" преводи стручну литературу и да то буде повод за организовање семинара у Народном музеју о одређеној теми. Радови са семинара би се потом објављивали у едицији "Музеолошке свеске". Ова издања се шаљу свим музејима у Србији, као и на адресе више од 400 институција у иностранству.

– Очекујемо да 2007. године буду објављени Каталог збирке југословенске скулптуре и други део Каталога крстова из средњовековне збирке, од 15. до 18. века. Припремамо и монографију о Музеју кнеза Павла пошто се Народни музеј некада управо овако звао. Налазио се у згради у којој сада седи председник државе. Припремамо и монографију о Лазару Трифуновићу који није био само наш познати историчар уметности и ликовни критичар, већ и директор Народног музеја. У његово време, шездесетих година прошлог века, урађена је једина адаптација зграде за музејске потребе. Очекује се и издање "Збирка Дуњић" и једна публикација која би требало да буде изненађење.

– Волели бисмо да ову фазу Народног музеја, пре грађевинских радова, завршимо са каталогом одабраних предмета из збирке Шломовић. Издаћемо и каталог златног и сребрног касноантичког новца. Спремају се још неке монографије о посебним локалитетима или феноменима. Покушавамо и да неки материјал електронски обрадимо, рецимо илустровани попис збирке Галерије фресака. Нажалост, нећемо стићи за ову годину да урадимо електронско издање Мирослављевог јеванђеља, али се искрено надамо да ћемо овај пројекат остварити идуће године – са оптимизмом прича Татјана Цвјетићанин, додајући да је Музеј успео да многе публикације објави сопственим средствима.

И, на крају, прави куриозитет за наше прилике: изложба Народног музеја "Непозната прича у модерној уметности", која је гостовала у Јапану, овој националној установи културе донела је значајну зараду, што је подухват вредан похвале.

-----------------------------------------------------------

У потрази за новцем

– Да бисмо 2010. године отворили врата Музеја морамо да имамо све водиче, укључујући и водича за децу, али и пратеће публикације, а на томе мора озбиљно да се ради. Пројекат ћемо завршити крајем фебруара. Следећи корак је прибављање свих дозвола и сагласности, а то може да траје од 30 дана до три месеца. Рачунамо да је јун последњи рок када овде морају да стоје скеле и да започну радови. Надамо се да ћемо успети да за три месеца добијемо неопходне сагласности, а то све под условом да заиста крене финансирање радова. Морамо да иселимо запослене, колекције, канцеларије... Не смете да кренете да то радите док нисте сигурни да имате паре за радове. Увежбаћемо се да се иселимо за два месеца невиђеном брзином. Све ћу се више бавити реконструкцијом и тражењем новца – истиче Татјана Цвјетићанин.