Маратонац у десетој деценији

НИШ – За најстаријег Нишлију свечано је проглашен Петар Миљковић који је закорачио у 92. годину живота. Удружење занатлија доделило му је мајсторско писмо за дуговечност, а он није крио узбуђење што своје "животно дело" оверава документом  којим се потврђује мајсторство, какво је и умеће живљења.
У Нишу свакако има и старијих људи, али услов за звање "најстаријег" био је да славодобитник присуствује свечаности и лично прими мајсторско писмо. Не само што је старина Петар дошао на славље, већ је, на изненађење свих, у пратњи оркестра отпевао песму "На ливади чува Мара стотину оваца".

Потом је преко микрофона као поруку свима упутио познату максиму Васе Поповића – волите се, људи. Додао је: – у свему будите умерени и пристојни, радите поштено и трудите се да остварите своје циљеве. Немојте да пушите, јер то није здраво, поштујте старије, чините добро другима, да би вам се добро вратило.

Као и сваком дугом у животу, дешавале су му се добре и лоше ствари. Био је шегрт, занатлија, мајстор-моделар. Завршио је средњу техничку, а потом и вишу техничку школу. Као ученик је помагао обнову Дома занатлија у Нишу који је страдао у пожару 1923. године. Имао је картице на којима је писало "циглица за изградњу Занатског дома". Нестале су у бомбардовању 1941. године заједно са порушеном кућом. Кратко време је ратовао, демобилисан је 1945. године у чину капетана и распоређен на грађанску дужност да гради железницу.

Радни век провео је у железничкој радионици МИН-а где је израђивао моделе за ливење – од гуса, бронзе, алуминијума. Пензијицу "крцка" већ 32. годину. Сам је, и за њега једног – доста. Супруга му је умрла 8. августа 2004. године, а само пет дана касније и кћерка у 53. години, оставивши му унуку, студента права, и унука, студента технике.

Старачки дани теку мирно.

– Ја не идем у кафиће као млади, већ обилазим старе занатлије, другове и пријатеље. Иако сам стар, хвала богу, добро сам физички и ментално и још нисам за старо гвожђе. Сваке године трчим на нишком маратону пет километара. Да те посаветујем, немој да пушиш, живи здраво – поручује Петар чије би савете свакако требало уважити.

– Ја сада само саветујем. Немам никоме ништа да дам, јер сам оголео у овој ситуацији. Некада сам био полубогат човек, а од 1990. године наовамо сам све сиромашнији. Богатији у годинама, сиромашнији у новцу. Много сам хтео, много започео, али нисам стигао све, као што нико никада на свету није завршио све што је хтео. Урадио сам све оно што сам мислио да је најбоље и не могу себи ништа да пребацим. Никада нисам био на суду, никада кажњаван, од шегрта сам догурао до висококвалификованог радника, од војника до капетана. Породицу сам имао, али сам је изгубио, ето, то је живот.