Несклад прихода и расхода у буџету

Мањак прихода у државном буџету биће најмање 23 милијарди динара, наспрам одобрених 12 милијарди, колико смо договорили с Међународним монетарним фондом у недавном аранжману из предострожности, указао је јуче Стојан Стаменковић, координатор месечника „Макроекономске анализе и трендови” Економског института. Зато би било неопходно да се расходи у ребалансу овогодишњег буџета смање за бар 11 милијарди динара.

На представљању двоброја МАТ-а, у коме су анализе привредних кретања у јулу и августу, Стаменковић је казао да је мало вероватно да ће се то десити и да приходи неће бити довољни да се дефицит буџета задржи на 132 милијарде динара.

Он је оценио да би расходи у буџету могли бити увећани са 12 на 15 милијарди динара уз додатно повећање расхода од осам милијарди динара, по основу Закона о фискалној децентрализацији ,,који је у јуну брзоплето усвојен без дубљих стручних анализа”.

Према његовим речима, званични статистички подаци показују да је раст дефицита, са 4,1 на 4,5 одсто бруто домаћег производа, већ достигнут и влада мора водити рачуна да не повећа расходе, а да повећа приходе.

Он је навео да је сарадња Србије и ММФ-а значајна за елиминисање могућности дужничке кризе у фискалном сектору и да може имати кључни значај за „избегавање сценарија са инфлацијом, редукцијом инвестиција и привредног раста”.

Стаменковић је додао да је веома важно да се аранжман из предострожности, који је Србија постигла са ММФ-ом, спроведе у потпуности јер он утиче на ниво ризика земље и олакшава трансфер капитала.

Према његовим речима, прва корист од аранжмана је превенција могућег удара нове кризе, чији је ток још непредвидив, док је друга корист утицај на предизборни политички циклус у који Србија улази. ММФ је подржао принципе фискалне одговорности и поштовање споразума да би се спречило прекомерно ширење фискалног дефицита. „Трећа корист је могућност уобичајеног коришћења средстава дефинисаних споразумом у износу нешто мањем од једне милијарде евра. Та средства нису велика, али у неким околностима могу бити врло битна”, казао је Стаменковић.

Он је додао да позитивне резултате платног биланса у првој половини ове године треба узети са резервом јер су значајна ставка у финансијском рачуну биле „портфолио инвестиције” – 750 милиона евра (улагања у државне хартије од вредности), удесетостручене у односу на исти период 2010. године.

– Банке су улагале, пре свега, у краткорочне државне папире, па се овако висока позитивна ставка у финансијском рачуну може релативно брзо истопити – указао је Стаменковић и додао да су банке у 2011. години за преко 800 милиона евра више отплатиле него што су користиле нове кредите и цео одлив концентрисан је на краткорочне кредите.

Ал. М.

-----------------------------------------------------------

Велики пад индустрије

У јуну и јулу је забележен велики пад индустријске производње, а уредник МАТ-а Владимир Вучковић га је упоредио са оним с почетка кризе у јесен 2008. године. За седам овогодишњих месеци производња је за само 3,5 одсто била већа од достигнуте у истом периоду 2010. године.

– Извоз стагнира, увоз се убрзава, што доприноси расту спољнотрговинског дефицита. Основни разлог успоравања укупног извоза је пад иностране тражње за гвожђем, челиком и за обојеним металима, а највећи допринос расту увоза дају нафта и деривати, машине и друмска возила – рекао је Вучковић. – Реалан промет робе у трговини на мало опада од јануара 2011. године, а то је последица смањења куповне моћи становништва.

Према прогнозама МАТ-а, у првих десет месеци ове године индустријска производња требало би да буде већа за три одсто, док ће промет робе у трговини на мало у текућим ценама имати пад од 5,2 одсто, а у сталним ценама за 14,6 одсто. Потрошачке цене у првих десет месеци ове године у односу на децембар 2010. године требало би да буду веће 8,4 одсто. Извоз ће, вероватно, да порасте за 19,3, а увоз за 15,5 одсто.