Nesklad prihoda i rashoda u budžetu

Manjak prihoda u državnom budžetu biće najmanje 23 milijardi dinara, naspram odobrenih 12 milijardi, koliko smo dogovorili s Međunarodnim monetarnim fondom u nedavnom aranžmanu iz predostrožnosti, ukazao je juče Stojan Stamenković, koordinator mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta. Zato bi bilo neophodno da se rashodi u rebalansu ovogodišnjeg budžeta smanje za bar 11 milijardi dinara.

Na predstavljanju dvobroja MAT-a, u kome su analize privrednih kretanja u julu i avgustu, Stamenković je kazao da je malo verovatno da će se to desiti i da prihodi neće biti dovoljni da se deficit budžeta zadrži na 132 milijarde dinara.

On je ocenio da bi rashodi u budžetu mogli biti uvećani sa 12 na 15 milijardi dinara uz dodatno povećanje rashoda od osam milijardi dinara, po osnovu Zakona o fiskalnoj decentralizaciji ,,koji je u junu brzopleto usvojen bez dubljih stručnih analiza”.

Prema njegovim rečima, zvanični statistički podaci pokazuju da je rast deficita, sa 4,1 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, već dostignut i vlada mora voditi računa da ne poveća rashode, a da poveća prihode.

On je naveo da je saradnja Srbije i MMF-a značajna za eliminisanje mogućnosti dužničke krize u fiskalnom sektoru i da može imati ključni značaj za „izbegavanje scenarija sa inflacijom, redukcijom investicija i privrednog rasta”.

Stamenković je dodao da je veoma važno da se aranžman iz predostrožnosti, koji je Srbija postigla sa MMF-om, sprovede u potpunosti jer on utiče na nivo rizika zemlje i olakšava transfer kapitala.

Prema njegovim rečima, prva korist od aranžmana je prevencija mogućeg udara nove krize, čiji je tok još nepredvidiv, dok je druga korist uticaj na predizborni politički ciklus u koji Srbija ulazi. MMF je podržao principe fiskalne odgovornosti i poštovanje sporazuma da bi se sprečilo prekomerno širenje fiskalnog deficita. „Treća korist je mogućnost uobičajenog korišćenja sredstava definisanih sporazumom u iznosu nešto manjem od jedne milijarde evra. Ta sredstva nisu velika, ali u nekim okolnostima mogu biti vrlo bitna”, kazao je Stamenković.

On je dodao da pozitivne rezultate platnog bilansa u prvoj polovini ove godine treba uzeti sa rezervom jer su značajna stavka u finansijskom računu bile „portfolio investicije” – 750 miliona evra (ulaganja u državne hartije od vrednosti), udesetostručene u odnosu na isti period 2010. godine.

– Banke su ulagale, pre svega, u kratkoročne državne papire, pa se ovako visoka pozitivna stavka u finansijskom računu može relativno brzo istopiti – ukazao je Stamenković i dodao da su banke u 2011. godini za preko 800 miliona evra više otplatile nego što su koristile nove kredite i ceo odliv koncentrisan je na kratkoročne kredite.

Al. M.

-----------------------------------------------------------

Veliki pad industrije

U junu i julu je zabeležen veliki pad industrijske proizvodnje, a urednik MAT-a Vladimir Vučković ga je uporedio sa onim s početka krize u jesen 2008. godine. Za sedam ovogodišnjih meseci proizvodnja je za samo 3,5 odsto bila veća od dostignute u istom periodu 2010. godine.

– Izvoz stagnira, uvoz se ubrzava, što doprinosi rastu spoljnotrgovinskog deficita. Osnovni razlog usporavanja ukupnog izvoza je pad inostrane tražnje za gvožđem, čelikom i za obojenim metalima, a najveći doprinos rastu uvoza daju nafta i derivati, mašine i drumska vozila – rekao je Vučković. – Realan promet robe u trgovini na malo opada od januara 2011. godine, a to je posledica smanjenja kupovne moći stanovništva.

Prema prognozama MAT-a, u prvih deset meseci ove godine industrijska proizvodnja trebalo bi da bude veća za tri odsto, dok će promet robe u trgovini na malo u tekućim cenama imati pad od 5,2 odsto, a u stalnim cenama za 14,6 odsto. Potrošačke cene u prvih deset meseci ove godine u odnosu na decembar 2010. godine trebalo bi da budu veće 8,4 odsto. Izvoz će, verovatno, da poraste za 19,3, a uvoz za 15,5 odsto.