Више вируса него људи

ТЕМА ДАНА
Није баш да су Срби толико параноични као што би се могло претпоставити. Овде није толика драма као код Американаца који су више подложни колективном страху од пореза и тероризма.
Kод нас је раширенији страх од болести, заразе, микроба, бацила... каже Душан Мрђеновић, главни уредник Ауторске издавачке задруге "Досије", који је приредио  Приручник за параноике, као шаљиву страну опаке појаве.

Осим овога објављен је и Приручник за хипохондре. Страх је заједничка црта оба приручника. Можда ће смех помоћи, као у случају питања из Приручника: "Да ли посланици Народне скупштине Републике Србије довољно брину за своје здравље ако им је храна у ресторану пуна холестерола? Како ће доносити пресудне одлуке?"

Као изворе користио је интернет, све врсте новина, научне и женске стране највише, али и књиге, ТВ емисије, све што је могло послужити.

"Таласање" јавног мњења засновано на страху познато је још од "доласка Марсоваца у Њу Џерси", путем радио-драме Орсона Велса, у време Другог светског рата. Душан Мрђеновић знао је да се на Западу више читају такозване сваштаре (bathroom company – друштво у купатилу), али да и овде постоји "циљна група" читалаца; свако од нас је мање-више параноик. Желео је да изабере америчке "приручнике" те врсте, откупи ауторска права и преведе, па је схватио да идеја није добра. "Јер, ни параноје нам нису исте".

Психолози (Речник психологије, Жарко Требјешанин) тумаче параноју као "психозу насталу фиксном идејом величине или посматрања или прогањања. Параноик је често интелигентан, али изводи коректне закључке из погрешних премиса...".

Није се шалити с тежим облицима душевне (психијатријске) болести зване параноја. Ипак, ублажени појединачни и колективни симптоми виде се на сваком кораку. Страх од болести, дроге, насиља, преваре расте до тачке када човек отупи и на кашикару која експлодира у суседству. Страх од бомби, док бомбардују град, није параноја. Али јесте ако неко умисли бомбе којих нема. Танана је разлика. Скривена параноја тиња, често непримећена, док не сагори с ликом који ју је створио.

Душан Мрђеновић "скидао" је поруке са свих страна света које могу бити универзалне за савременог човека. Ево неких:

– Појављују се нове врсте микроба; на свету има више вируса него људи; само једним пољупцем у уста размени се више од 278.000 бактерија; канцеларијски столови су прљавији од WC шоља.

– "Лимузинска болест": из мотора аутомобила излази отровни бензински угљен-диоксид који доспева у унутрашњост возила. Највише су угрожена деца, јер се отров таложи на поду па је ближи њиховим дисајним органима.

– Само на подручју Београда у Саву се излива 26-28 канализација које се уопште не пречишћавају.

– Интернет шири сифилис преко познанстава која постају "опипљива".

– Рак простате се најчешће појављује код мушкараца старијих од 50 година.

– Бубашваба ће живети девет дана без главе, све док не умре од глади.

– Кашљање представља озбиљан ризик за људски организам због повећаног притиска у грудима.

– Дете које је стигло до краја осмогодишњег школовања до тада је видело око 8.000 убистава и више од 100.000 случајева насиља на телевизији.

– Дешњаци живе, просечно, девет година дуже од левака.

– Због скупе опреме Србија још није чланица мреже за мониторинг загађења.

Колико истине, а колико измишљотина има у Приручнику за параноике нека одлучи сваки читалац за себе. Ако се не насмеје, нешто није у реду.