Шеснаест година Јана Слоте

Специјално за "Политику"

БРАТИСЛАВА,  децембра – Највеће изненађење локалних избора у Словачкој, према једнодушној оцени посматрача, јесте пораз шефа владине Словачке национална странке (СНС), лидера словачких националиста Јана Слоте. Он после 16 година владавине мора да напусти положај приматора (градоначелника) средњословачке Жилине.

Многи мисле да то значи његов тежак политички пад, утолико више што се Слоти, уз све ограде према његовом сировом и агресивном национализму, не могу оспорити заслуге за Жилину у последњем приматорском мандату. Укратко, успео је да наметне свој град као локацију за највећу инвестицији у историји самосталне Словачке – управо завршену градњу фабрике аутомобила КИА, вредну милијарду евра, капацитета 300.000 возила годишње, која је ових дана почела и серијску производњу. А истовремено и на националном плану нашао се на врхунцу каријере – његова странка је на изборима у јуну ове године освојила највише гласова у историји и ушла у коалициону владу с победничком странком СМЕР – социјалдемократија Роберта Фица – и Покретом за демократску Словачку (ХЗДС) бившег првог премијера и "оца самосталне Словачке" Владимира Мечијара. 

Слоту би  вероватно мање болео неуспех на националним изборима него на свом политичком феуду у Жилини којом гвозденом руком влада у корист групе предузимача још из времена првих слободних избора и приватизације.

Према неким мишљењима, он се "уобразио" па је сматрао да му на изборима за приматора не треба никаква кампања. А управо у време кампање био је преокупиран сином који је био тешко болестан (једва је преболео маларију).

Има, међутим, мишљења да је ово заправо почетак еманципације не само Жилине, хваљене као етнички најчистије средине у Словачкој, готово без иједног Мађара и Рома, него и Словачке од примитивног Слотиног национализма. Жилини он више, наводно, не треба, доласком Корејаца решени су и преостали проблеми са незапосленошћу, која је и раније била мања од националног просека. Доласком људи друге расе и других обичаја, с другог краја света, који сада практично владају Жилином, постала је депласирана некаква национална мржња према суседима. А та противмађарска карта више не пали као у пролеће пред изборе, и неколико месеци после избора када је, после уласка СНС у владу, завладала тешка напетост између Словака и Мађара у Словачкој, као и у односима између Словачке и Мађарске.

Када су се, ипак, Мађари преко Дунава одлучили да се више посвете решавању "вриштећих" финансијских дефицита и скандала с лагањем бирача, олабавила је и напетост у самој Словачкој. А и откад је његов СНС ушао у владу, Слота се обавезао да ће држати језик за зубима, посебно када попије неку, чега се у последња два месеца, углавном придржавао.

И тако, када се све узме у обзир, "чистим Словацима" и Жилини, чини се, све мање треба Слота. Земља, чија економика расте по невероватној стопи од скоро 10 одсто, била је доскоро по незапослености, заједно с Пољском, водећа у Европи, сада почиње чак да осећа дефицит радне снаге. Појављује се и сасвим реална перспектива да се искобеља из комплекса историјских неправди, свађа и сукоба с Мађарима, манипулација прошлошћу...

Када је 1998. оборен Мечијар, с њим је пао и његов савезник Слота чија странка на тим изборима, као ни 2002. није чак ни прескочила праг за улазак у парламент. Тада је била отворена перспектива брзог хватања прикључка за улазак у НАТО и ЕУ – у сасвим други план отишао је Слота који се у новинама могао потом појавити само са екстремним скандалима какав је био онај када је на улицу пијан мокрио с терасе једног братиславског ресторана. Чак га се и странка тада одрекла... Вратио се на велика врата када су у Словачкој и уопште средњој Европи, уморној од транзиције и "европске интеграције", ојачале популистичке снаге и националистичка расположења.

Неуспех Слоте у Жилини је можда први знак да су популизам и национализам прешли свој зенит и да словачко друштво почиње да се враћа на здраве колосеке развоја.