Привредници оцрнили своју државу

Србија је по конкурентности заузела 95. место на ранг-листи Светског економског форума, од укупно 142 земље обухваћене истраживањем. Иако смо у односу на прошлу годину скочили за једно место то говори да и даље нисмо конкурентни, да земљу кочи корупција, да нам је администрација преобимна и да услови пословања нису задовољавајући – гледано очима привредника. Извештај о глобалној конкурентности Светског економског форума већим делом базира се на анкети и мишљењу пословног света, а само трећину у укупној анализи чини статистика, односно такозване тврде чињенице.

Драгољуб Вукадиновић, председник управе „Металца” и потпредседник Националног савета за конкурентност каже да га посебно не брине што смо иза Македоније, Албаније, Хрватске и Црне Горе нити сматра да су те земље конкурентније од нас. Оне су само биле блаже према себи при попуњавању упитника, док су, сматра он, наши привредници били доста строжи и објективнији.

– Не мислим да смо толико лоши. Далеко од тога да смо добро организована и уређења земља. Морамо још доста да радимо на законској регулативи, административним процедурама, смањењу времена за добијање дозвола, унапређењу инфраструктуре и побољшању пословног амбијента. Чињеница је да не радимо довољно на томе. Правдамо се кризом, а она код нас траје последњих 20 година – истиче Вукадиновић и додаје да му је несхватљиво да нам за спровођење 38 мера за побољшање конкурентности требају две и више година.

Он ће, каже, бити задовољан тек када на ранг-листи Светског економског форума будемо рангирани око 50. места.

– Тада ћемо моћи да кажемо да имамо уређен систем, уверава овај угледни привредник.

Тања Кузман, координаторка Националног савета за конкурентност, сматра да је овогодишња позиција свакако боља од оне из 2010. године, јер је истраживање обухватило више земаља него лане. Она наводи да смо у области инфраструктуре бољи за девет позиција и исто толико у области технолошке спремности. А оцена макроекономске стабилности је побољшана за 18 позиција, док све остале земље бележе пад.

– Ако се упоредимо са земљама у окружењу јесмо лошије рангирани, али то говори како су те земље оцењивале саме себе. Ми очигледно имамо строжи став према себисамима. Немогуће је да наша антимонополска политика заузме 137. место, а да су Албанија и Македонија боље рангиране иако немају законску регулативу и формиране антимонополске комисије. Или, наша инфраструктура је у прошлогодишњем извештају лошије оцењена него у Уганди, која има десет пута мање километара изграђеног аутопута – наводи Кузман.

Без обзира на све, за Ану Трбовић, професорку ФЕФА факултета и чланицу радне групе Националног савета за конкурентност оваква оцена говори да стагнирамо у односу на друге земље.

– То је мишљење наших привредника засновано на њиховој субјективној оцени пословања у земљи. Очигледно нису задовољни реформама и брзином којом се оне спроводе. И зато су критични. То свакако није добра препорука за инвеститоре који би да улажу у нашу земљу будући да свако од њих погледа овај извештај – сматра Трбовићева.

Она каже да је велика штета што нису спроведене мере Националног савета за конкурентност. Оне за државу нису трошак као изградња аутопута, а привреди пуно значе. Унапређују пословну климу и привлаче инвестиције.

Главни проблем је што ресорна министарства нису довољно ажурна у спровођењу реформи.

– Предност нашег савета је што у њему има доста привредника. Они редовно долазе на састанке, али ресорни министри често изостају или шаљу нижи ниво чиновника, што није добра порука. Одговорност и полагање рачуна мора да буде основ за јавну управу – каже професорка Трбовић и додаје да то код нас очигледно није. Народна банка Србије, и министарства финансија и економије малобројне су институције која су доставиле тражене извештаје Националном савету за конкурентност. Док Министарство животне средине и просторног планирања или Министарство инфраструктуре, на пример, ништа нису урадили по том питању, што се може видети на сајту овог владиног тела.

Кузман пак каже да је 11 мера спроведено, а да су остале у различитим фазама спровођења. Она тврди да су Акционим планом дати преамбициозни рокови.

– Већина министарстава се сагласила са предложеним мерама и ангажовала се на њиховом спровођењу. Испоставило се да нам треба више времена него што смо планирали, јер смо на неке законе чекали мишљење Европске комисије – тврди координаторка Националног савета за конкурентност.

М. Авакумовић