Privrednici ocrnili svoju državu

Srbija je po konkurentnosti zauzela 95. mesto na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma, od ukupno 142 zemlje obuhvaćene istraživanjem. Iako smo u odnosu na prošlu godinu skočili za jedno mesto to govori da i dalje nismo konkurentni, da zemlju koči korupcija, da nam je administracija preobimna i da uslovi poslovanja nisu zadovoljavajući – gledano očima privrednika. Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma većim delom bazira se na anketi i mišljenju poslovnog sveta, a samo trećinu u ukupnoj analizi čini statistika, odnosno takozvane tvrde činjenice.

Dragoljub Vukadinović, predsednik uprave „Metalca” i potpredsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost kaže da ga posebno ne brine što smo iza Makedonije, Albanije, Hrvatske i Crne Gore niti smatra da su te zemlje konkurentnije od nas. One su samo bile blaže prema sebi pri popunjavanju upitnika, dok su, smatra on, naši privrednici bili dosta stroži i objektivniji.

– Ne mislim da smo toliko loši. Daleko od toga da smo dobro organizovana i uređenja zemlja. Moramo još dosta da radimo na zakonskoj regulativi, administrativnim procedurama, smanjenju vremena za dobijanje dozvola, unapređenju infrastrukture i poboljšanju poslovnog ambijenta. Činjenica je da ne radimo dovoljno na tome. Pravdamo se krizom, a ona kod nas traje poslednjih 20 godina – ističe Vukadinović i dodaje da mu je neshvatljivo da nam za sprovođenje 38 mera za poboljšanje konkurentnosti trebaju dve i više godina.

On će, kaže, biti zadovoljan tek kada na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma budemo rangirani oko 50. mesta.

– Tada ćemo moći da kažemo da imamo uređen sistem, uverava ovaj ugledni privrednik.

Tanja Kuzman, koordinatorka Nacionalnog saveta za konkurentnost, smatra da je ovogodišnja pozicija svakako bolja od one iz 2010. godine, jer je istraživanje obuhvatilo više zemalja nego lane. Ona navodi da smo u oblasti infrastrukture bolji za devet pozicija i isto toliko u oblasti tehnološke spremnosti. A ocena makroekonomske stabilnosti je poboljšana za 18 pozicija, dok sve ostale zemlje beleže pad.

– Ako se uporedimo sa zemljama u okruženju jesmo lošije rangirani, ali to govori kako su te zemlje ocenjivale same sebe. Mi očigledno imamo stroži stav prema sebisamima. Nemoguće je da naša antimonopolska politika zauzme 137. mesto, a da su Albanija i Makedonija bolje rangirane iako nemaju zakonsku regulativu i formirane antimonopolske komisije. Ili, naša infrastruktura je u prošlogodišnjem izveštaju lošije ocenjena nego u Ugandi, koja ima deset puta manje kilometara izgrađenog autoputa – navodi Kuzman.

Bez obzira na sve, za Anu Trbović, profesorku FEFA fakulteta i članicu radne grupe Nacionalnog saveta za konkurentnost ovakva ocena govori da stagniramo u odnosu na druge zemlje.

– To je mišljenje naših privrednika zasnovano na njihovoj subjektivnoj oceni poslovanja u zemlji. Očigledno nisu zadovoljni reformama i brzinom kojom se one sprovode. I zato su kritični. To svakako nije dobra preporuka za investitore koji bi da ulažu u našu zemlju budući da svako od njih pogleda ovaj izveštaj – smatra Trbovićeva.

Ona kaže da je velika šteta što nisu sprovedene mere Nacionalnog saveta za konkurentnost. One za državu nisu trošak kao izgradnja autoputa, a privredi puno znače. Unapređuju poslovnu klimu i privlače investicije.

Glavni problem je što resorna ministarstva nisu dovoljno ažurna u sprovođenju reformi.

– Prednost našeg saveta je što u njemu ima dosta privrednika. Oni redovno dolaze na sastanke, ali resorni ministri često izostaju ili šalju niži nivo činovnika, što nije dobra poruka. Odgovornost i polaganje računa mora da bude osnov za javnu upravu – kaže profesorka Trbović i dodaje da to kod nas očigledno nije. Narodna banka Srbije, i ministarstva finansija i ekonomije malobrojne su institucije koja su dostavile tražene izveštaje Nacionalnom savetu za konkurentnost. Dok Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ili Ministarstvo infrastrukture, na primer, ništa nisu uradili po tom pitanju, što se može videti na sajtu ovog vladinog tela.

Kuzman pak kaže da je 11 mera sprovedeno, a da su ostale u različitim fazama sprovođenja. Ona tvrdi da su Akcionim planom dati preambiciozni rokovi.

– Većina ministarstava se saglasila sa predloženim merama i angažovala se na njihovom sprovođenju. Ispostavilo se da nam treba više vremena nego što smo planirali, jer smo na neke zakone čekali mišljenje Evropske komisije – tvrdi koordinatorka Nacionalnog saveta za konkurentnost.

M. Avakumović