Уобичајен живот са минусом

Србија је у последњи час „искамчила” од мисије Међународног монетарног фонда да у договорени аранжман „уђе” са овогодишњим буџетским дефицитом од 4,5 одсто у односу на бруто домаћи производ. За 0,4 процентна поена више него што смо до сада планирали. То је, према оцени економиста, признавање наше реалности. У складу са нашим прописима и фискалном одговорношћу већ за идућу годину тај минус мора да се сведе на четири одсто.

Многи су овакав развој догађаја окарактерисали неспремношћу наше владе да штеди и да троши онолико колико јој то приходи омогућавају. То се, нажалост, никада није догодило. Наша економска историја сведочи о сталним мањим или већим буџетским минусима. Никада се није догодио ребланс буџета на доле. Увек на више.

Такав живот с минусом није, ако је за неку утеху, наш рецепт. Троше више и готово све земље света, па и најразвијеније. Можда је њима лакше да те рупе у буџету покривају, али према последњим подацима од 32 ОЕЦД земље, групе најразвијенијих држава, само пет ове године неће имати дефицит у буџету. За идућу годину, према плановима, биће их исто толики број, уз малу измену – са списка оних без дефицита испада Мађарска, а на њено место долази Луксембург (види табелу).

Летимичним прегледом података од 1993. уочљив је, генерално, умерен раст минуса по појединим земљама, али и његово осетно снижавање. Шведска је, на пример, 1993. имала чак 11,2 одсто буџетски дефицит, али га је полако смањивала да би дуги низ година била у плусу. Нешто слично је имала и Италија, која је са 10,1 одсто у 1993. сада на 3,9 процената.

Томе је, вероватно, умногоме кумовала сама Европска унија која је Мастрихтским правилима одредила да јој у породицу могу приступити само земље које имају буџетски дефицит мањи од три процента свог бруто домаћег производа. Већина држава још се држи тог ограничења, о чему сведочи и просек од 4,2 за ову, а поготово план за идућу годину од три процента, али неке земље су, попут Ирске, Велике Британије, Шпаније, Словеније, Словачке, Португала, Пољске… одиста поприлично изнад те црте.

Ми бисмо, у приближавању ЕУ, требало мало да се потрудимо и да тај наш, гледано у релативном изразу, невелик минус сведемо на тражених три одсто, али то је само један од мало више додатних услова да би нас тамо примили.

С. К.